MOZZART SPORTSport

SANDRA RADOVANOVIĆ FILIPOVIĆ: Igrala sam rukomet i u mađarskom Đeru, ali sam imala tri operacije

Nekadašnja rukometašica, reprezentativka, zbog operacija, dece i podrške suprugu, profesionalcu, prekinula je svoju karijeru!

680pregleda

Trenirala je jedino rukomet, a uzora je imala u rukometašici Aniti Gerbić. Utakmica karijere koja se urezala u sećanje, ali po zlu, je polufinale sa Švedskom. Bilo je to na juniorskom  svetskom prvenstvu na kome je u prvom poluvremenu duela sa Šveđankama SANDRA RADOVANOVIĆ FILIPOVIĆ slomila ruku. Hitno je otišla na saniranje preloma. Od malih nogu navija za Partizan, ali i Romu. Zbog povreda, supruga Mihaila Radovanovića, rukometnog profesionalca, i dece, prekinula je svoju uspešnu profi karijeru i posvetila se porodici. Po zanimanju je fizioterapeut, ali uz sve porodične obaveze intezivno prati sve sportove zbog čega je lagano sastavima Mozzartov sutrašnji plemeniti tiket.

“Dve godine sam igrala rukomet u mađarskom Đeru. Imala sam tri operacije, pa su došla deca i sada sam podrška suprugu, ali i konstruktivni kritičar”, kaže SANDRA RADOVANOVIĆ.

 

Sandrin suprug Mihailo Radovanović školu rukometa prošao je u RK Mladost, ali je punu afirmaciju stekao u Partizanu.

“Ne krijem da mi je u ‘crno – belom’ dresu bilo najlepše. Treneri Brković i Radosavljević su zaslužni za naš napredak i evo trenutno je pola reprezentacije iz Partizana. Bio sam  reprezentativac i igrao sam Ligu šampiona”, ističe  rukometaš MIHAILO RADOVANOVIĆ.

Mihailo je trenutno član RK NEXE koji je jedan od boljih rukometnih klubova.

“Igramo Ligu Evrope, prvi smo u grupi kao što smo prvi u šampionatu. Cilj je da ponovimo fajnal – for, od prošle godine, u Evropi. Liga je duga, ciljevi su najviši pa ćemo videti. Igram za ozbiljan klub koji je u Top 20 u Evropi, lestvica se podiže, ali i pritisak na rezultate. Dovoljno je reći da je naš član Fahrudin Melić, trener Branko Tamše koji je sa slovenačkim Celjem osvojio bukvalno sve. Tu su reprezentativci Hrvatske koji će sada igrati na SP kao i naš reprezentativac Predrag Vejin”.

RADOVANOVIĆ kaže da je u sklopu priprema za SP naša selekcija poražena od Švedske koju je zatim dobila i da u petak igraju sa Alžirom (20.30).

“Švedska je šampion Evrope. Smatram da je reprezentacija sastavljena od odličnih momaka koji mogu daleko da doguraju. Dobar rezultat na SP bi omogućio da rukomet kod nas preživi jer činjenica je da trenutno nije popularan. Dobar rezultat bi motivisao mlade snage, decu da počnu da treniraju ovaj sport”.

Vi biste bili zadovoljni plasmanom reprezentacije u Top 8.

“Nadam se da će reprezentacija to napraviti i plasirati se na OI. Sve preko je veliki uspeh. Kada razmišljam o prve četiri reprezentacije, na najvećoj smotri rukometa, tada mislim na Dansku, Švedsku, naravno Francuska ili Španija, ali to ćemo videti”.

Vaš mlađi brat Aleksandar takođe je rukometaš. Više godina igra u Švajcarskoj.

“Igrao je u Lucernu, sada je u Vinterturu koji je šampion države. Stvarno mu je dobro u Švajcarskoj jer igra u dobrom klubu koji uvek ima najviše ambicije, uvek se bore za titulu. Svaki sportista voli kada ima motiv, koji ima podlogu, da se bori za nešto. Po njemu vidim da je zadovoljan i da mu je lepo”, zaključio je Mihailo Radovanović.

Kada smo pomenuli Aleksandra ne možemo da ne pomenemo i majku Zdenku, arhitektu i profesorku koja ima velike zasluge za sportske aktivnosti svojih sinova.

“Kao arhitekta i profesor u čačanskoj Tehničkoj školi radila sam sa muškom decom koja su bila probematičnija. Dečaci od 15,16 godina ne znaju šta će sa viškom svoje energije. Shvatila sam da ta energija mora da se potroši u sportu jer sam i sama imala sinove. Inače, od svoje pete godine bila sam u sportu, prvo u Sokolani, pa u sportskim sekcijama kroz osnovnu školu. Igrala sam košarku, bavila se atletikom, znam da je OŠ “Vuk Karadžić” bila neprikosnovena u košarci. U Gimnaziji smo igrale odbojku. Naši nastavnici su se bavili telesnim razvojem učenika pa su prema afinitetima dece usmeravali na sportske aktivnosti. To je uticalo na naše zdravlje. Znajući sve to, svoju decu sam prvo usmerila na karate, što je za taj uzrast bilo primereno. Kasnije su sami birali sportove, mlađi je išao na fudbal, pa je uz starijeg krenuo na rukomet. Obojica su pohađala i muzičku školu, ali deci ne treba određivati šta će im biti životna profesija. To moraju sami da odaberu. Za svoje unuke se ne brinem jer je njihova mama neprikosnovena, savršeno se brine o svoj trojici muškaraca”, konstatovala je mama Mihaila i Aleksandra Radovanovića.

Đurđe Mečanin/Mozzart Sport

djurdje.mecanin@mozzartbet.com

 

Ostavite komentar