Saša Ocokoljić: Najdraža mi je šampionska titula sa Asesoftom koji sam predvodio kao trener
Popularni Sakson odigrao je devetnaest seniorskih sezona u dvanaest klubova, a posle tri trenerske godine u Steaui menja sredinu!
Iza košarkaškog trenera Saše Ocokoljića ostala je i treća sezona u Steaui iz Bukurešta, ukupno četvrta u Rumuniji. Možda ova takmičarska godina, za izuzetno nadarenog trenera, nije bila uspešna kao prethodne tri, ali popularni Sakson, može biti zadovoljan ostvarenim.
“Sezonu smo završili na sedmoj poziciji, ali kad se ima u vidu šta nam se dešavalo pred start prvenstva nisam nezadovoljan. Sportski Savez Bukurešta nam je otkazao sponzorstvo što je oko dve trećine našeg budžeta. Da nesreća bude veća to se dogodilo početkom septembra. Nismo mogli da zadržimo ključne igrače, a selekciju novog tima počeli smo da pravimo polovinom meseca. Imali smo petnaest dana za pripreme, a obaveza je bila i igranje FIBA Evrokupa. Sve se namestilo kako ne treba, a plan je bio da se samo opstane u ligi jer smo igrali na dva fronta”, kaže za MOZZART Sport Saša Ocokoljić.
Generalno, zadovoljni ste minulom sezonom.
“Pa da, kad se sagledaju sve okolnosti koje sam naveo i više sam nego zadovoljan. Ispunili smo plan, a uz to igrali smo dobro. Recimo, dobili smo prvaka Ukrajine sa preko 20 poena razlike”.
Ali ova sezona nije po baš po vašem ukusu jer ste dubok trag ostavili kao igrač, ali i kao trener u Rumuniji.
“Asesoft je bio klub koji je dominirao rumunskim prvenstvom. Ima jedanaest titula, a poslednja je bila kad sam ja predvodio ekipu. Nakon toga klub se ugasio”.
Rimunija je poslednjih godina bila veoma poželjna destinacija za srpske košarkaše i trenere.
“Da, dosta se ulaže u košarku, a mnogi klubovi imaju odličnu infrastrukturu, navijače, pune dvorane…Međutim, malo se promenila situacija oko naših igrača. Problem je nastao oko radnih dozvola za srpske igrače pa se Rumuni opredeljuju za košarkaše iz EU, za Hrvate, Slovence i Amerikance. Minule sezone imao sam trojicu Srba u timu koji su tek posle tri meseca završili sve oko potrebnih papira. To je krug, plaćanja idu preko računa, račun ne možete da otvorite bez boravišnih papira i to je to. Sve je manje naših ljudi i teško će se problem rešiti”.
Vaš ugovor sa Steuom je istekao.
“Kako stvari stoje novi paraf sa dosadašnjim klubom neću staviti. Neki drugi klub u Rumuniji je jedna od opcija”.
Oradea je postala šampion države.
“Odbranili su šampionsku titulu jer su prošle godine bili bolji od nas u finalu. Sibiu je napravio iskorak, igrali su u finalu. Oradea ima dobre uslove, budžet, igrače, pa je sve bilo manje više očekivano”.
Poznato je da volite da pratite košarkaška dešavanja u Srbiji i okruženju.
“Da, pratim KLS, ali i ABA i ABA 2 ligu. Prva liga Jadrana je već odavno ozbiljno takmičenje, ali ABA 2 je, čini se, pun pogodak. Pravo takmičenje i neminovnost za sve klubove iz regiona koji ne mogu da igraju elitnu ligu”.
Trend u mnogim ligama je da se čuvaju domaći treneri.
“Upravo tako i vrlo je teško ući na neko novo tržište. Za svakog trenera je bitan kontinuitet rada, da ima ozbiljan klub iza sebe, sa ambicijama, koji mu omogućava da sprovodi svoje zamisli”.
Ako se vratimo na vaše igračke početke “krivicu” za baveljenje košarkom nose…
“Kao i mnogima Đorđević, Danilović, Divac, Rađa, Kukoč…sa njima sam stasavao, odrastao. Počeo sam u čačanskom Železničaru, a potom prešao u Borac i sedam sezona igrao za seniorski tim. Navijam za Partizan, ali Žele i Borac su takođe u srcu. Kad igra Borac navijam uvek za njega”.
Kao igrač dugo ste trajali.
“Igrao sam devetnaest profesionalnih sezona u dvanaest klubova. U svim ekipama zadržao sam se minimum po dve sezone, što je jako lepa stvar. Igrao sam u Holandiji, Turskoj, Makedoniji, Poljskoj, Izraelu, Ukrajini, Rumuniji, Srbiji, na Kipru
Za trenerski poziv kažu da je posao sa sedam kora.
“Nije lako. Kad si igrač imaš zadatak da sprovedeš u delo nešto što je osmislio neko drugi. Kad si trener, rešavaš problem petnaest ljudi. Razmišljš i upućen si u sve što se dešava. Na svaki trening moraš da dođeš pripremljen i da vodiš računa o ponašanju, ophođenju prema igračima, važno je da znaš kakvu ekipu treniraš, ne samo košarkaši, već i mentalno”.
Trenerski uzori…
“Sarađivao sam sa velikim brojem stratega. Od svakog pokupio po nešto korisno, ali važno je sve to implementirati i truditi se da u celini gledano budeš svoj”, konstatovao je Saša Ocokoljić.
IZVOR: MOZZART SPORT
Đurđe Mečanin