Današnji plemeniti kladilac u Mozzartovom Humanitarnom tiketu u podne pokušaće da uveća naznačenu sumu, a mi ćemo ispisati više rečenica sa jednim od najvećih i najstarijih navijača čačanskog Borca. Reč je o istinskom ljubitelju sporta i sjajnom čoveku Slobodanu Milajacu. Milajac nas podseća da se uskoro navršava 45 godina od oproštajne utakmice najveće legende kluba Radmila Mišovića.

“Na Radmilovoj oproštajnoj utakmici Borac je igrao sa Bosnom, prvakom Evrope, za koju su igrali Delibašić, Varajić… Dvorana je bila popunjena do poslednjeg mesta, dečji hor pevao je pesmu posvećenu Mišoviću, a ja sam u ime svih navijača, kao generacija, nerazdvojni prijatelj i kum, predao poklon Borčevoj legendi. Postojao je predlog da se Radmilov dres povuče iz upotrebe, ali je tada to bilo nemoguće. Sada se slažem sa predlogom da hala dobije ime Radmilo Mišović, takođe, da se povuče dres sa brojem 11 i u hali okači podatak da je pet puta bio najbolji strelac tadašnje lige. Dragan Kićanović je izjavio da je Radmilo ‘krivac’ što je on zaigrao košarku. Kasnije i Žoc koga je otac dovodio na utakmice Borca”, seća se Milajac. 

Slobodan Milajac još  naglašava.

“Najteže sam doživeo Radmilovu utakmicu u sadašnjoj hali Ranko Žeravica. Gostovali smo Partizanu koji je vodio veliki Ranko Žeravica. Završnica utakmice, poen za domaćina i dva bacanja za Mišovića nad kojim je napravljen prekršaj. Gužva oko zapisničkog stola, traje višeminutna pauza, negodovanje zboj sudijske odluke… Žeravica već odlazi u svlačionicu jer Radmilo ne moža da promaši bacanja. Naši igrači sede samouvereno na klupi, hala krcata, navijači preglasni. Mišović se već ohladio i dešava se nešto nemoguće, maši oba penala. To nam je ostavilo ranu na srcu. Mišović je, nakon oproštaja, jednu sezonu odigrao u Železničaru. Ostaje enigma zašto petostruki najbolji strelac lige nije dobijao poziv za reprezentaciju. Radmilov prosek je bio 29 poena po meču, a tada nije bilo trojki”.

Đ. M. /Mozzart/ Kablarnet.rs