Jedna pegla, dve pegle, tri! Prelep escajg za 24 osobe! I tu neko ubaci pošalicu: „A od kuma televizor!“

Nekada je cilj bio da se mladencima opremi novi dom jer često su se mladenci tek useljavali u novi dom. Poklanjali su se kućni aparati, nameštaj pa i lusteri. Danas umesto toga – koverta.

Novac je postao uobičajen poklon ne samo na svadbama, već i na drugim proslavama. Obično se kaže – eto, pa neka sami kupe šta im treba.

Jeste nekako sterilno, zvanično, ali praktične strane ne treba ni pominjati – nikome ne trebaju tri pegle odjednom. Još praktičnije bi bilo da se pare lepo uplate na račun, taman da mladenci ne moraju da popisuju ko je koliko dao.

Ali koverta donosi novo pitanje: koliko novca staviti?

U slengu svadbe kaže se da se pokrije cena „stolice“. A to mu dođe ugođaj za jednu osobu, ulaz, hrana, piće dok se ne popada pod astal.

Ta cena stolice u svečanim salama raste iz godine u godinu, a zavisi od sezone, dana u nedelji i grada. Na svadbi subotom u sezoni u Beogradu i Novom Sadu ona košta između 60 i 80 evra, dok je u manjim gradovima nešto niža.

Zato se gosti često vode jednostavnom računicom da pokriju taj trošak – praktično da sebi plate „ulaznicu“, a preko toga daju nešto mladencima.

O tome svedoči i Žana Petušević, koja je pre desetak godina zaređala po svadbama. „Kad je moja generacija krenula da se venčava davali smo pedeset evra po čoveku. Najčešće bih dala sto evra za mene i dečka, a dvesta ovim najbližima. Od pandemije se sve pokarambasilo, pa je sada 150 za nas dvoje minimalno“, kaže Žana.

Svadbe dolaze u talasima. Kada generacija uđe u pogodne godine, odjednom ih bude nekoliko godišnje.

„Sad i nekako kada imam jednu svadbu godišnje, ali ranije, kada sam imala po tri ili četiri za sezonu, to je bio horor. Jedne godine na more nismo išli da bismo sve poplaćali“, kaže Žana.

Naši mlađi sagovornici kažu da je danas „blam“ da se na svadbu dođe sa uvijenom mikrotalasnom ili setom tanjira. Koverta je lakša i jednostavnija.

Nemanja (23) kaže da nosi samo pare jer nije lako mladencima svadbu platiti. „To mi je najbolji poklon, jer je danas svadba bukvalno projekat od restorana, muzike, fotografa, propratnih stvari milion, i to sve fino košta.“

Na pitanje da li će i on tražiti da mu se donesu pare kad se bude ženio, kaže da izuzetak može da bude jedino ako ga neko blizak konsultuje ukoliko bi se useljavao u novi stan, pa mu je neki uređaj stvarno potreban.

Jedan mladi bračni par, koji nije hteo da im pominjemo imena, odobrava: „Ovako možemo da iskoristimo novac za troškove svadbe i ono što nam je zaista potrebno“, kažu za Međuvreme.

Zanimljiv deo ovog novog običaja je ono što se dešava posle svadbe. Česta je praksa da se zapamti ili zapiše ko je koliko dao, pa da se toj osobi, kada dođe red na njeno slavlje, uzvrati približno isti iznos.

Tako koverta više nije samo poklon. Postaje i svojevrsni dug. Jedino, kad između svadbe i „uzvratne“ svadbe prođu godine, valjalo bi uračunati inflaciju.

priču doneo Aleksa Petrovski