Umesto završnog dela rada Srodnosti Disa i Crnjanskog u poeziji, koji sadrži objašnjenja i spisak literature koja mi je pomogla prilikom istraživanja, na ovom mestu će se naći dve pesme Miloša Crnjanskog.

SLAVA

Kad se oblaci roje…

i lišće pada, sa granja svela,

i svi boli, u jeseni, zaćute…

Kad oblak ne nađe više

puteve zasut,

lete oči moje.

OČI

O, koliko puta kad pred tobom

osetim: da želim

da ostavim za sobom

moje tužne misli

u očima ti bistrim, neveselim…

O, koliko puta

kad nam nad posteljom sat ućuti,

i na tvom pobledelom licu

od milja

primetim dosadu lutalicu…

O koliko puta tad ustajem sam,

poguren i crn pa se zagledam

kroz mutan prozor u proplanke daleke.

I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela.

Razočaran od tvog umornog tela,

radoznalo milujem bludne i meke

velike oči bilja.

Verujem da ove dve pesme neće odbiti čitaoce, a kad je reč o „Tamnici”, ko želi lako može da je nađe.

Ivana Pajić