Godinu dana ga deli od pete decenije, ali u svojoj četrdesetoj godini još uvek aktivno brani. Ponosno ističe da skoro trideset godina trenira fudbal jer je pre 28 sezona stao na gol Partizana iz Darosave. Naravno, branio je za mlađe kategorije kluba koji pripada opštini Aranđelovac.

„Prekretnica u karijeri se dogodila kada sam iz Darosave otišao u FK Železnik. Branio sam šest i po godina, kroz mlađe kategorije, do prvog tima i u seniorskoj ekipi Železnika. U Srbiji sam branio u Smederevu, Radničkom iz Kragujevca…“, ističe golman Željko Kuzmić.

Ipak, interasantniji je podatak da ste branili na četiri kontinenta!

„Da, da, nisam branio jedino u Australiji i Severnoj Americi. Igrao sam u Argentini, Hong Kongu, gde smo se takmičili u kvalifikacijama za Ligu šampiona Azije. U Argentini ne vole fudbal već ga obožavaju, a fudbaleri poput upokojenog Maradone, Mesija imaju status božanstva. Jači su od predsednika. Branio sam za klub Majsko sunce, zanimljivo, na sat vremena letom od južnog pola. Nešto između druge i treće lige jer može da se ode u prvu, ali i ispadne u četvrtu ligu. Za Argentinu sam se pripremao u FK Balkan iz Mirijeva, dugujem im veliku zahvalnost“.

Branili ste u Vijetnamu i Mongoliji.

„Fudbal se baš prati u Vijetnamu, što uživo, što na televiziji. U Mongoliji vlada drugačija klima kada je fudbal u pitanju jer se tek razvija. Čak sam dobijao pasoš Mongolije da bih branio za reprezentaciju. Rvanje i streličarstvo zauzimaju prva mesta na njihovoj top listi“.

Svojevremeno, za vreme korone, ste nam ispričali interesantnu priču.

„Covid –19 zatekao me je u Hong Kongu gde je sve počelo bajno, ali…Prvi slučaj korone otkriven je u zgradi gde sam stanovao. Srećom, prespavao sam u stanu mog kuma i trenera Ivana Kurtušića, a sutradan smo putovali u Maleziju. Po povratku nisam mogao da uđem u svoj stan. Evo i jedne anegdote. Kada sam stigao u Hong Kong, iz svoje zgrade, otišao sam do marketa. Po povratku ispred je bila masa novinarskih ekipa. Pomislio sam, kakva sam ja zvezda, i sam klub koji je bio prvak države. Ispostavilo se da su novinari došli da izveštavaju o prvom slučaju korone u zemlji“.     

Trener i Vaš kum Ivan Kurtušić je dve i po godine opstao u Mačvi i uz Žarka Lazetića jedini je trener koji je toliko dugo boravio u nekom srpskom klubu.

„To je veoma interesantan podatak, ali moram da pomenem i svog velikog prijatelja Željka Kovačevića Žila koji je bio trener Borca kada sam branio u Čačku. Iz Hong Konga sam prešao u Italiju, na sever, gde se korona razvila u punom mahu, onda u Srbiju gde me jeCovid – 19 takođe dočekao. I sad, uvek sam bio u žarištu, ali se nisam razboleo za razliku od svojih roditelja“.

Trenutno ste u fazi dobijanja trenerske licence „B“ za golmane.

„Pored toga igram u Srpskog ligi Beograd,za Radnički iz Obrenovca. Želimo da do 2027. godine uđemo u Drugu ligu jer tada klub slavi 100 godina postojanja. Radnički je organizovan i stabilan i zauzima četvrtu poziciju“.

Dakle, Radnički Vam je 33 klub u karijeri.

„Mislim da je tako. U ozbiljnim sam godinama i pokušaću da postavim novi rekord fudbalera iz Srbije po broju zemalja u kojima je nastupao. Nedostaje mi sedamnaesta zemlja da se izjednačim sa Andrijom Kaluđerovićem. U opciji su Nepal, Dominikana, Okeanija, ali mi je odlično u Obrenovcu. Ne ide mi se iz Radničkog. Novi rekord ne moram da postavim po svaku cenu jer tu je i supruga i sin od dve i po godine“, konstatovao je Željko Kuzmić koji je oduševljen Radničkim iz Obrenovca.

Dok smo odrađivali intervju sa Kuzmićem priključio nam se imenjak Žil Kovačević pa nas je interesovalo šta nam radi stari prijatelj.

„Koordinator sam škole fudbala u Spartaku iz Trnave sa drugarima trenerima Đokovićem i ostalima. Imamo tri selekcije, prvi tim. Trudimo se da radimo na najbolji način, da im pružimo sve što znamo. Zbog privatnih obaveza otišao sam sa kormila Borca, ne razmišljam o vođenju nekog prvog tima jer mi ova pozicija sada odgovara. Kada se stvari, koje želim, skockaju baviću se ponovo seniorskim fudbalom“, zaključio je Kovačević.

Tekst i foto: Đ. Mečanin