Građevinska industrija iz godine u godinu cveta širom sveta, ali sa rastom ove grane privrede, rastu i količine građevinskog otpadkoji neretko završi i gde mu mesto nije.Ova vrsta otpada predstavlja  oko 75 procenata ukupne količine otpada u Srbiji.Reciklažom  se građevinski otpad može ponovo iskoristiti i na taj način sačuvati i uštedeti resurse ali i zaštititi životnu sredinu.

„ U Srbiji trenutno ne postoji praksa odvojenog sakupljanja otpada od građenja i rušenja, i ne postoji šema za reciklažu ove vrste otpada. Recikliraju se samo male količine otpada od građenja i rušenja, asfalt se reciklira u malim količinama (u 2018. godini reciklirano je manje od 1.000 tona). Iako postoji generalna zakonska obaveza da proizvođač otpada odvojeno prikuplja nastali otpad i sortira ga u skladu s budućim tretmanom, ova odredba nije na snazi usled nepostojanja podzakonskog akta“, navodi se u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.godine.

U Srbiji se uglavnom  reciklira otpad visoke ekonomske vrednosti, poput metala, dok  drugi potencijalno reciklabilni materijali (drvo, staklo, opeka,beton)završava na deponiji ili češće na nelegalnim lokacijama.

„Viđali smo taj građevinski otpad i na obalama Zapadne Morave. Na tone betonskih gredabilo je izručeno u blizini korita ove reke. Svuda se nešto gradi i na svakom koraku su planine šuta. Kada je moj komšija izvodio radove na kući, pozvao je  Komunalac da  dotera kontejner u koji  je pobacao sve što je ostalo nakon renoviranja, i to ga je koštalo 2.500 dinara. Ali, bar se rešio šuta i izneo ga iz svog dvorišta,“, ističe  Čačanin Milenko Ristić za Kablarnet.

Foto: Kablarnet

Otpad nastao izvođenjem građevinskih radova, građani često ostavljaju ispred ili u kontejnere za komunalni otpad.

„Građani trenutno nemaju drugu opciju, jer se ova vrsta otpada još uvek zakonski tretira kao inertni komunalni otpad – neopasni. Isto važi i za izvođače građevinskih radova, koji bi po nama morali biti sertifikovani, iz razloga što se u okviru svojih aktivnosti bave i opasnim materijalima. Naglašavamo činjenicu da mešani otpad nastao izvođenjem građevinskih radova spada u grupu opasnih materijala“, ističe Dejan Bojović, predsednik  Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Građevinski otpad uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture, rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina, kao i otpad nastao od iskopanog materijala, koji se ne može bez prethodne obrade koristiti. Neopasan građevinski  otpad je: beton, zemlja, cigla, staklo, kamen, plastika, crep i keramika, bakar, bronza, mesing, gvožđe, čelik, izolacioni materijali, gips, drvo. Opasan otpad od građenja i rušenja obuhvata materijale koji sadrže azbest ili živu, zaptivači i glazure koji sadrže PCB,ostale otpade od građenja i rušenja koji sadrže opasne supstance. Trenutno se u Srbiji ne primenjuje dovoljno praksa razdvajanja opasnog i neopasnog građevinskog otpada, iako je odvajanje na mestu nastanka od suštinskog značaja za omogućavanje reciklaže. Ako je opasan građevinski otpad pomešan sa neopasnim, celokupna količina takvog otpada smatra se opasnim.

Foto Kablarnet  

Procenjuje se da je građevinska industrija odgovorna za 75 odsto potrošnje prirodnih resursa – kamena, peska, gvožđa, drveta. Zbog toga evropske direktive nalažu da najmanje 70 odsto građevinskog otpada mora ponovo da se upotrebi, kako bi se sačuvali prirodni resursi. U Srbiji se ponovo upotrebi manje od 5 odsto građevinskog otpada.

„ Raspoloživa statistika ne daje realne potencijalne količine otpada od građenja i rušenja u  Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2020. godine u Srbiji je generisano 729.000 tona tog otpada.Međutim, ako se primeni poređenje sa količinama otpada od građenja i rušenja u zemljama EU, količine su višestruko veće, odnosno potencijal je od 1,6 miliona do 3,6 miliona tona.“, navodi se u Programu.

Tretman neopasnog otpada od građenja i rušenja kao zamene primarnih resursa za građevinske aktivnosti prilično je nerazvijen u  Srbiji.Osnovne etape u okviru postupka reciklaže jesu sortiranje, drobljenje i prosejavanje, a završni proizvod  se može koristiti u građevinarstvu, za uređenje zemljišta, sanaciju devastiranih područja, kao zamena za šljunak u betonskim elementima…

Foto Kablarnet : Cigle se smatraju jednim od ekološki najboljih materijala za gradnju

Foto Kablarnet: Drvo je jedini 100% reciklabilni biorazgradivi, obnovljivi materijal koji imamo i koji se može ponovo koristiti na mnogo način

Foto Kablarnet: Kortišćenjem recikliranog betona kao šljunka smanjuje se potreba za njegovim iskopavanjem. Veći komadi mogu biti korišćeni u prevenciji erozije

Iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, ističu da je među prvim koracima u rešavanju problema upravljanja građevinskim otpadom – zakonska regulativa.

„ Za sada nemamo nikakvu zakonsku regulativu, prema tome ni nikakvu obavezu u vezi ovog najvećeg toka otpada kod nas. Potrebno je uvesti u zakonske okvire same radnje izvođenja građevinskih radova, jer je i naziv ovog otpada – otpad od rušenja i građenja, zatim sam način razdvajanja ovog materijala, njegovo mesto skladištenja, dalje obrade, odnosno da od resursa postane materijal. Potrebno je izmeniti ili napraviti nove planove upravljanja otpadom ili se ugledati na Beograd i Čajetinu i napraviti posebne akcione planove za upravljanje otpadom od rušenja i građenja, te tako na lokalnom nivou regulisati ovu vrstu materijala i od njega stvoriti kvalitet. Na taj način otvorile bi se nove prerspektive lokalne samouprave, stvarajući mogućnosti da se od problema napravi čist dobitak“, ističe Dejan Bojović.

Foto Kablarnet

Cilj je da se do kraja ove decenije reciklira  40 posto građevinskog otpada u Srbiji, a do kraja 2034.godine i do 70 odsto.Programom za upravljanje otpadom predviđeno je da se obezbedi  27 mobilnih postrojenja za tretiranje  građevinskog neopasnog otpada  na regionalnom nivou, pri čemu  svaka lokalna samouprava mora da obezbedi skladištenje ovog otpada nakon tretmana. U ovakav pristup upravljanja otpadom od građenja i rušenja potrebno je investirati oko 15,5 miliona evra.

U  razvijenim zemljama Evrope, građevinski  otpad se  tretira kao ekološki problem i regulative su veoma stroge, a  reciklira se do 99 posto proizvoda dobijenih od rušenja i građenja. Ukoliko bi se građevinski otpad pravilno odlagao, sortirao i reciklirao, Srbija bi bila na ogromnom dobitku – ekonomskom i ekološkom.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.