Промоција романа “Новчићи за Харона”

Први роман Александре Мишић

1.89Kpregleda

У Научно-технолошком парку Дома културе у Чачку, представљен је роман “Новчићи за Харона”, ауторке Александре Мишић. Програм је водила Милкица Милетић, док је за музички део вечери био задужен камерни хор ученика Гимназије, којим је дириговала Мирјана Јаневска. Рецензију књижевнице Оливере Недељковић прочитао је Виктор Таталовић, матурант, док су одломке из романа говорили Александрини ученици и колеге који су јој на тај начин пружили велику подршку.

Након две збирке песама, ово је Александрино прво прозно дело, а написати роман представља круну стваралаштва сваког писца. Ауторка је у свом писању водила рачуна о свим детаљима, консултујући се са свима онима који су јој могли дати битне чињенице у домену своје струке (психолозима, историчарима, свештеним лицима…) Преломила је у себи и тај моменат одлуке да свој рукопис покаже признатијим писцима и чује њихово мишљење. Након тога, а после пуних пет година “Новчићи за Харона” су изашли на светлост дана. У исто време, ауторка је припремила још један роман који носи назив:”Шаптачи села Липова”, а чија промоција предстоји.

Инспирисана сталним људским страхом, страхом од смрти, Александра је написала “Новчиће за Харона”. Тај страх је фобија која човеку квари квалитет живота. А сама смрт је нешто што је неминовно и као неминовност је треба и прихватити, а живот на земљи осмислити на најбољи могући начин. “Роман даје наду да сви они који се на било који начин плаше свега тога морају да схвате да је најбитније како си суштински провео свој живот и да је потребан труд да се тај живот на најбољи начин освежи и обогати добрим људима и лепим догађајима, а свако од нас да му се препусти као “сурфер добром таласу””, казала је Александра.

У књизи је присутна грчка митологија да би читаоца подсетила да се у животима људи вековима ништа није променило. Страх, мржња, завист, љубомора, страст, љубав су осећања која су присутна и сада и некада. Овај лирско-медитативни роман нема много догађаја, али има доста размишљања. Састоји се из три слоја и три лика која ће се на крају спојити на један чудесан начин. Како ће се и на који начин спојити животи осамдесетогодишње старице, Ксеније Антонијевић, кардиолога Арсенија и старичине пријатељице из детињства, Саше, читалац ће схватити када прочита последњу страницу романа, романа који није мрачан, који даје наду и који нас води ка томе да размишљамо о себи и свом животу, пре него што кренемо на последњу пловидбу.

Песма Бисере Велетанлић “Кад ми истекне време”, а у одличном хорском извођењу, означила је крај ове прелепе књижевне вечери и подстакла да размишљамо о томе на који начин ћемо свакодневно остварити свој “савршен дан”.