Poštovani čitaoci,

Nekada je to bila roditeljska pretnja: „Uči školu ili ćeš na zanat.“

Danas je stereotip srušen. Majstori su traženi, a nije retkost da se za neku popravku čeka nedeljama. Njihove zarade često daleko prelaze prosek.

Tim putem krenuo je Milan (39). Bio je dobar đak, a raspuste je provodio učeći zanat. Odlučio je da ne studira i ne seli se u drugi grad, već da se posveti klimatizaciji i grejanju.

Dve decenije kasnije, ima razvijen posao i dobru zaradu. Kaže, radi brzo i pedantno pa je tražen i šire od svog mesta. Sve to nije palo sa neba.

„Težak je ovo posao, radiš od jutra do sutra. Moraš da budeš dostupan, nema radnog vremena i vikenda. Nema praznika. Nema kancelarije. Moja je u kombiju“, priča Milan za Međuvreme.

Dok pod uticajem veštačke inteligencije mnogi danas ostaju bez posla, Milan se ne boji. Za sada robot ne može da zameni sitan ljudski rad.

Podaci o zaradama kažu da zanatlije dosta dobro prolaze, posebno jer ih nedostaje, navodi Infostud. Poslodavci su za zidare tokom prošle godine u proseku nudili 226.000 dinara, dok su mehaničari mogli da računaju na 220.000 dinara.

Autolimari su plaćeni oko 146.000 dinara, automehaničari oko 130.000, dok su frizeri, limari i kozmetičari uglavnom u zarađivali od 100.000 do 115.000 dinara. Pekari su, u proseku, mogli da očekuju nešto više od 100.000 dinara.

S druge strane, s poslednjim ovogodišnjim povećanjem, početna plata u prosveti iznosi 111.467 dinara. Nastavnik sa tri decenije radnog staža zarađuje oko 130.000, slično kao automehaničar. Lekari opšte prakse oko 140.000, specijalisti oko 170.000, a medicinske sestre oko 95.000.

Bez obzira na visoke zarade, mladi se ne odlučuju toliko često za zanate. Tome svedoči i Milan, koji kaže da je dobrog radnika teško naći.

Slično je iskustvo i jednog mladog zavarivača iz Beograda. Kaže da bavljenje zanatom nije lako. „Na terenu si deset do dvanaest sati dnevno. Naporno je i teško. Zarada nije loša, ali nije ni naročito dobra“, govori on.

Veštačka inteligencija sve je prisutnija i utiče na smanjenje broja zaposlenih u administraciji, korisničkoj podršci, finansijama, marketingu, čak i delovima IT sektora.

U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika, podaci su nedavno objavljenog Galupovog istraživanja.

Zasad ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ljudi ostalo bez posla usled veće upotrebe veštačke inteligencije, ali sagovornica „Vremena“ iz IT sveta svedoči sve većoj upotrebi AI u toj industriji.

Iako je na visokoj poziciji u jednoj stranoj firmi, strahuje da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez posla.

Dok algoritmi sve uspešnije rešavaju zadatke u digitalnom okruženju, fizički rad i dalje ostaje van njihovog dometa. AI može da napiše tekst, obradi podatke ili automatizuje procese, ali ne može da popravi instalaciju u staroj zgradi ili proceni kvar.

Sve je jasnija nova podela između poslova koje tehnologija može brzo da nauči i onih koji i dalje zahtevaju jake ruke, spretne prste, iskustvo i snalaženje.

Tako zanati više nisu alternativa niti poslovi za „loše đake“. Umesto toga, sve je tačnija ona druga dosetka da je zanat zlato.

priču donela Katarina Stevanović