Damir Šolman je trofejni košarkaš sa osvojene dve srebrne medalje sa Olimpijskih igra održanih u Meksiku i Montrealu. Izborenim velikim zlatom sa Svetskog prvenstva iz 1970. godine i još dva zlatna odličja sa Evropskih šampionata. Sa reprezentacijom Jugoslavije još je stigao do dva srebrna odličja na Svetskom i kontinentalnom šampionatu. Šolman je ostavio značajan trag u jednom od najtrofejnijih klubova Evrope, splitskoj Jugoplastici. Igrao je na završnom turniru tadašnjeg Kupa prvaka u Izraelu kad je Jugoplastika poražena u finalu. Nešto kasnije ekipa iz Splita osvojila je dva evropska Kupa Radivoja Koraća i trasirala put narednim generacijama da podignu Jugoplastiku (Pop 84) na još viši nivo.

I legendarni Damir Šolman rado se seće Svetskog prvenstva u Ljubljani.

“Samom šampionatu prethodile su teške pripreme u Austriji. Odveli su nas u malo mesto gde čak nije bilo košarkaške dvorane. Više smo radili na snegu, kao da se spremamo za skijaška takmičenja, a ne za košarkašku smotru. Međutim, mislim da je to bio pun pogodak , fizički smo bili maksimalno spremni pa smo eksplodirali na parketu”, smatra Šolman.

Za Damira sport je bio viteško nadmetanje. Uvek je bio miran, ponašao se korektno, bez tehničke greške u karijeri. Zbog toga je dobio i nadimak ‘gospodin pod koševima’ što mu je godilo.

“U svakodnevnom životu odnosno biznisu trudim se da negujem džentlmenske manire. Na taj način sam išao i idem kroz život. Imao sam i imam puno prijatelja u Makedoniji, Srbiji, BiH, Sloveniji…Baš sam za Večernji list rekao, možda to neće prijati nekome u Srbiji, ali vodeća postava na SP u Ljubljani bila je sastavljena od hrvatskih igrača. Na parketu su najčešće bili Ćosić, Skansi, Tvrdić, Plećaš i ja. Međutim, moram da podvučem da su mi svi reprezentativci dragi i da imam sijaset prijatelja u Srbiji. I još jedna bitna stvar, u Hrvatskoj smatraju da je košarka počela sa pojavom Dražena Petrovića. Moram reći da nije, igrala se mnogo ranije”.

Poznavaoci prilika kažu da vam je zlato iz Ljubljane najvrednije odličje, a da ste šampionat otvorili u grču.

“Ne bih se složio. Nakon tog prvenstva još sedam godina  bio sam reprezentativac. Nastupao sam na tri Olimpijade, uzeo srebro koje je po mom mišljenju u rangu sa zlatnom medaljom iz Ljubljane. Takođe, nismo imali pritisak na otvaranju ni od državnog vrha koji je gledao meč. Može se konstatovati da smo imali pozitivnu tremu, da smo želeli dobar rezultat…Kasnije smo shvatili da je Josip Broz i jugoslovensko rukovodstvo želelo zlato iz nekog državnog interesa. Mi igrači smo samo hteli da se dokažemo”.

Pobeda nad SAD –om obezbedila je zlatnu medalju, a utakmica sa Rusijom nije imala takmičarski značaj.

“Mi smo uspeh proslavili, a sve se poklopilo sa Brozovim rođendanom. Tito je poslao avion po nas, svakog je znao po imenu, što znači da je pratio utakmice. Dobili smo po švajcarski sat sa ugraviranim potpisom…Za mene je prijem bio veličanstven doživljaj. Imao sam samo 22 godine”.

Tri dana nakon prijema ostali ste bez reprezentativnog druga.

“Preminuo je Trajko Rajković. Još na prvenstvu, nakon utakmica koje smo pobeđivali, primetio sam da leži na parketu, ali sam povezivao sa slavljem, nisam pridavao neki značaj…Međutim , mislim da su ga austrijske pripreme iznurile, da su mu pospešile tragičan kraj”.

Zlatna medalja je donela razne benefite.

“Košarka je ušla u sve domove. Postala je nacionalni sport broj jedan. Svaka subota od 17.00 sati bio je termin rezervisan za direktne prenose naših utakmica. To je dodatno uticalo na populatnost košarke”.

Dve godine kasnije, sa velikim ambicijama, doputovali ste na OI u Minhenu.

“Izgubili smo od Portorika, ali se neki dan kasnije utvrdilo da su igrači Portorika bili pozitivni na doping testu. Naše rukovodstvo tražilo je da se utakmica poništi i službenim rezultatom reši u našu korist. Naravno, to nije učinjeno jer je Portoriko već dobio organizaciju narednog Mundobasketa. Država i košarkaški čelnici tražili su da nastavimo takmičenje što smo uradili jer smo došli kao kolektiv. Jedino se Ljubodrag Duci Simonović vratio u domovinu”.

Veliki jubilej od osvajanja planetarnog zlata, zbog epidemije virusa korona, nećete proslaviti.

“Volimo da se okupimo i prepričavamo zgode, anegdote…Živimo od uspomena.To sada neće biti slučaj, ali zlato iz Ljubljane uticalo je da dobijemo jaku jugoslovensku, kasnije hrvatsku, srpsku košarku”, zaključio je Damir Šolman. 

IZVOR: MOZZART SPORT

Djurdje. mecanin@mozzartbet.com