Jedan je od legendarnih jugoslovenskih i hrvatskih košarkaša. Igrački vek proveo je u splitskoj Jugoplastici, osim odigrane sezone u Trevizu.

Trenerski zanat uglavnom je “pekao” u Italiji (Skavolini, Virtus, Trevizo, Fortitudo…), ali radio je u i Grčkoj, Sloveniji, Hrvatskoj…

Petar Skansi okitio se sa mnogobrojnim medaljama, ali je, po našem skromnom mišljenju, do najznačajnije stigao na Svetskom prvenstvu 1970. godine. Pre tačno pola veka reprezentacija tadašnje Jugoslavije popela se na najviše postolje.

“Igrači su bili pod posebnim pritiskom iz više razloga. Bili smo domaćini, tim je podmlađen, samo je Ivo Daneu bio od starijih košarkaša…Nisu nas ozbiljno shvatali ni rivali, ali ni naše rukovodstvo. Uz to, govorili su nam da će Josip Broz Tito gledati utakmice. To je bilo dodatno opterećenje”, ističe Skansi.

Kao domaćini igrali ste samo završni turnir u Ljubljani.

“I to je bila otežavajuća okolnost jer su ostale reprezentacije igrale po grupama. Mi smo nakon pripremne torture selektora Ranka Žeravice morali da startujemo na odlučujućem turniru. Poznato je da je Žeravica mnogo polagao na fizičku spremu, na ekipni rad, da nije mario za zvezde…Imali smo sjajan timski duh i genijalnog Krešimira Ćosića. Došao je sa koledža iz SAD – a, pun želje, talenta…Bio je motor ekipe”.

Upravo vas je Krešo “izvukao” na premijeri protiv Italije.

“Svaki početak je težak, tako i ta prva utakmica. Nismo igrali kvalifikacije, nismo imali svežinu, pritisak od domaćeg parketa, Tito na tribinama…Ali imali smo genijalnog Krešu Ćosića koji nas je doveo do pobede”.

Nakon početnog grča ostalo je ušlo u istoriju.

“Sistem je bio drugačiji. Pobedili smo Italiju, Brazil, Čehoslovačku, a pobeda nad Amerikancima donela nam je zlato. Ćosić je opet bio najefikasniji”.

Vi ste postigli poen manje, a poslednja utakmica sa Rusijom nije imala takmičarski značaj.

“Nakon pobede nad SAD – om zlato je bilo naše. Naravno, da smo proslavili uspeh pa je poraz od Rusije bio logičan”.

Nekoliko dana nakon svečanog prijema kod predsednika države ostali ste bez saigrača iz reprezentacije.

“Da, prestalo je da kuca srce Trajka Rajkovića. I sada sam ubeđen da niko nije mogao da pretpostavi da će se to dogoditi. Niko nije verovao da je smrt nastala zbog fizičke aktivnosti”.

IZVOR: MOZZART SPORT

Djurdje. mecanin@mozzartbet.com