U svečanoj sali Udruženja Književnika Srbije u subotu 28. maja 2022. godine od 13.00 časova biće upriličen jedan bitan kulturni događaj. Radi se o promociji knjige – spomenice posvećene našem zavičajnom pesniku Dobrici Eriću (1936-2019.). Knjiga je izdanje Udruženja književnika Srbije (UKS) i Društva srpskih domaćina (DSD).

O spomenici – knjizi, kao i delu Dobrice Erića na promocije će govoriti: Vidak Maslovarić, član UO UKS, Milivoje Trnavac, priređiveč, Ljiljana Bralović, pesnikinja i Nićifor Aničić, predsednik DSD. U ime porodice Erić prisutnima će se obratiti Dobricina unuka Nevena Damljanović. Ulaz je slobodan.

Pozivamo sve ljubitelje dela našeg dragog Dobrice Erića da iskoriste ovu priliku i posete ovu promociju. Sigurno će uživati u sećanjima i stihovima zavičajnog pesnika, princa naše prelepe Gruže.

DOBRICA ERIĆ (Donja Crnuća, 22.08.1936 – 29.3.2019.)

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži. Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila. Završio četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i oprobao sreću — kako sam kaže — u mnogim zanatima… Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležio je življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. Bio je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi. Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Pisao je poeziju i prozu, sarađivao sa brojnim listovima i časopisima. Često je govorio svoje pesme u raznim pilikama.

Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica… Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku. U javnim nastupima — na TV, na večerima poezije i drugim priredbama on svoje pesme ne čita, on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet. Sa D. Vitoševićem pripremio je antologiju — “Orfej među šljivama” (1963), a samostalno priredio antologiju — “Da sabljama zemlju dijelimo” (1994).

Dobrica Erić je dobitnik niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada.

Dobrica Erić – Ponosna pesma

PLAVI SANJAR

Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.

Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi
a iznutra — pravo pravcato dete.

I to — dete koje se čudi
ponečemu što rade ljudi.

Pesnik gleda u svet kroz perce
pauna i kroz frulu od zove.
Njemu je kap rose — jezerce
po kome najlepše lađice plove.

Roj svitaca i buket cveća —
to je za njega najveća sreća!

Pesnik je srećan i kada pati
i opet — tužan u bašti sreće.
Pesniku svaka pesma uzvrati
po kap detinjstva, kao proleće.

Kad jutru sine slavuj u glavi
prvo se bratu pesniku javi.

Tada on luta kroz polja raži
ko da se u bulke zaljubio
I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI
NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO …

Svake večeri i svake zore
on traži rime i metafore.

Kad ih nađe, pesnik je tužan
i ceo svet mu postane ružan.
A kada nađe — sunce obasja
brežuljke s krunama cveća i klasja.

Pesnik se smeši i trepti, trepti
u duši sveta ko zlatni leptir.

Malo čupka travke za kose,
malo mazi ive na međi,
malo niže jagode rose
na pozlaćene končiće žeđi …

Pa siđe u neku zavičajnu dolju
da pesmi otkrije tajnu.

Jer, pesnik voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.

ZBOG NJE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!

Dobrica Erić

S poštovanjem,
UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU