Od 26. do 30. avgusta u Brnu, Češka, upriličen je tradicionalni, 21. po redu EUROPEAN KIDS ATHLETICS GAMES (EKAG), koji nesumnjivo predstavlja nezvanično evropsko atletsko prvenstvo za uzrast od 11 do 15 godina. Ove godine, međunarodni karakter ovog događaja dodatno je osnažen učešćem mladih atletičara iz čak 25 evropskih zemalja, kao i nekoliko takmičara iz Sjedinjenih Američkih Država i Namibije. Posebnu čast ovogodišnjem događaju pružilo je prisustvo ambasadora takmičenja, Roberta Emijana, legendarnog skakača u dalj, koji je od 1987. godine aktuelni evropski rekorder sa impresivnim skokom od 8,86 metara. Emijanov rekord zauzima četvrto mesto u istoriji skokova u dalj, a njegova prošlost uključuje nastupe za Sovjetski Savez i Jermeniju. Zbog zapanjujućeg broja od 4.800 učesnika, ovogodišnje takmičenje je trajalo jedan dan duže nego prošle godine.

Atletski klub “ČAAK” je ove godine na takmičenju nastupio sa 12 takmičara, koji su postigli izuzetno dobre rezultate.

Dragan Dukanac, ispred ČAAK, potvrdio je da se radi o veoma značajnom takmičenju.

“Nastupilo je 4.800 takmičara što govori o interesovanju klubova, trenera i dece za takmičenje. Takmičenje funkcioniše po principu prijave, limit je 5.000 učesnika. Naš klub je nastupio sa 12 takmičara i nisam očekivao ostvarene rezultate. Višnja Matejić je imala preskočenih 5.04 u skoku udalj, što bi na takmičenju donelo drugo mesto. Trema i strah su učinili svoje. David Jevremović je bio dobar, Đurđina Manjević je bila na visini zadatka…Ostaje žal za finale na 80 metara”, priča nam Dragan Dukanac.

U ČAAK postoji interesovanje za bavljenje atletikom.

“Imamo 65 članova od kojih nisu svi u Čačku. Neki žive i treniraju u Beogradu, a stekli smo ugled pa imamo decu iz Milanovca, Požege, Arilja…Deca iz prestonice rade po našem programu. Mi smo prerasli uslove, imamo stazu, ali nemamo prateće objekte. Jednu svlačionicu i to nas sputava. Milica Milošević radi uz mene i rešavamo status kroz licenciranje. Žao mi je sve gleda kroz zaradu, novac, posmatra se materijalna strana”.

Glavni atletski centri u Srbiji.

“Novi Pazar je uzeo više medalja od nas u konkurenciji trkača. Tu su, naravno, Beograd i Novi Sad, jer deca odlaze na fakultete. Mi stvaramo bazu, decu dovedemo do nekog nivoa, a oni ih preuzimaju”.

Srpske perjanice u atletici pored Ivane Španović.

“U najboljoj poziciji je Andrijana Vilagoš, potom, Angelina Topić i to su porodične priče. Ivana je na zalasku, a Luka Bošković je bio četvrti na Mediteranskim igrama. Dobre su porodične priče jer imate trenere koji otimaju decu koja posle ne postignu ono što su mogli. U maloj sredini se sve vrti oko njih. U Beogradu, Novom Sadu su prepušteni sebi”.

Vaš prvi sport bila je košarka.

“Dve godine sam kod Janja trenirao basket. Video sam da nemam šta da tražim, sa bratom, Ivanom Dačićem sam prešao na atletiku. U klubu su bili Dragan Sekulić, kao najvažniji, Dragan Prtenjak, Slobodan Vukolić, hodač. Dalje, Mikica Nidžović, pa trener Bata Radojičić koji nas je trenirao. Ceo klub se zasnivao na trčanju. Kuveljić, Jovičić, Damljanović su uticali da se takmičenja održavaju kod nas. Recimo, prvenstvo Srbije, Jugoslavije u krosu. Gordana Prtenjak, sa 2.07 na 800 metara istrčala kao pionirka. Dalje, Biljana Damljanović, Miroslava Đurović, Snežana Ćirić, Ivana Popović, a radio je Milenko Kozomora. Svi smo mi bili mladi, a nakon nas su se pojavili Željko Pantelić, Željko Marić, nekog ću zaboraviti, poput Vesne Ajdačić. Žao mi je ako nekog zaobiđem.

Adam Trifunović je napravio opsežnu monografiju.

“Obuhvatio je preko 90 odsto i sve čestitke za trud i rad”.

Vaš prvi sport bila je košarka.

“Dve godine sam kod Janja trenirao basket. Video sam da nemam šta da tražim, sa bratom, Ivanom Dačićem sam prešao na atletiku. U klubu su bili Dragan Sekulić, kao najvažniji, Dragan Prtenjak, Slobodan Vukolić, hodač. Dalje, Mikica Nidžović, pa trener Bata Radojičić koji nas je trenirao. Ceo klub se zasnivao na trčanju. Kuveljić, Jovičić, Damljanović su uticali da se takmičenja održavaju kod nas. Recimo, prvenstvo Srbije, Jugoslavije u krosu. Gordana Prtenjak, sa 2.07 na 800 metara istrčala kao pionirka. Dalje, Biljana Damljanović, Miroslava Đurović, Snežana Ćirić, Ivana Popović, a radio je Milenko Kozomora. Svi smo mi bili mladi, a nakon nas su se pojavili Željko Pantelić, Željko Marić, nekog ću zaboraviti, poput Vesne Ajdačić. Žao mi je ako nekog zaobiđem.

Godine 1984. ste imali više reprezentativaca.

“Dragan Sekulić, Gordana Prtenjak, Biljana damljanović i ja. A trener Bratislav Radojičić. Bilo je previše takmičenja, sa kišom, teškim terenom pa nismo ostvarili očekivano. Treneri su bili Milenko Kozomora, Ratomir Poledica, Zvonko Maslać…”.

MLADI ČAČASKI ATLETIČARI USPEŠNI NA TAKMIČENJU U ČEŠKOJ

Nastup na SP je najznačjniji rezultat.

“Dve medalje, u juniorskoj konkurenciji…U seniorima sam imao oboljenje zglobova, pa sam se vratio, nastupao za seniorsku krnje Jugoslavije. Nije se moglo živeti od sporta, uz atletiku, sam radio u Slobodi, pa vojska, porodica i kako to biva”.

Trenerski uspesi.

“Bratislav Radojičić je pokušavao da me uvede u trenerske vode. Nisam baš voleo taj posao, otišao sam iz kluba, upisao sam sportsku akademiju, na nagovor Velja i Voja Ilića. Završio sam, pa fakultet za sport Union jer sam želeo da vidim gde sam grešio. Trener Kuzmanović, jedan od najboljih stratega, trener čuvenog Popovića, uz Popovića, Kamasija jedan od najboljih trenera mi je kazao kao profesor sociologije: “Studenti, morate dobro da učite jer ovo je bio jedan od većih talenata u Jugi koji je propao, zbog trenerskog rada”. To me je zaineresovalo, počeo da učim, osnovao klub, radio na kondiciji sa Avramovićem, Radovanovićem, Radičevićem, Ivanom Jorović, Markom Pecarskim…Dobro sam radio, pa sam prešao na atletiku poput Jokovića, Ivane Ilić drugoplasirane na EP i imala je peto vreme na SP. Za tri stotinke je ostala bez medalje. Sada je Đurđina, potom, David mladi koji će pisati istoriju naše atletike”.

Najbolji atletičari Čačka.

“Dragan Sekulić, možda ne po rezultatima jer smo imali Markeševića, Sekulićku…Dragan je imao najduži seniorski staž. Kolar – Mihailo Kolarević mi je kazao: “da li je neko najuspešniji ili najbolji? Kada je neko najbolji, gledaju se fizičke karakteristike. Ako je najuspešniji gledaju se ostvareni rezultati”. Mudro rečeno. Najuspešniji Markešević, najbolji Sekulić. Atletika je vratila takmičarima ljubav, drugarstvo, prijateljstvo…Danas roditelj dovede dete od četiri godine i pita da li može da bude nešto od njega?”

Nekog ste zaboravili da pomenete.

“Trenera Mihaila Šušića i generaciju 2008. Jojić nam je dao šansu koju smo iskoristili stvorivši Šušića, Maksića, Radulovića, Obrenića, Zekavice…”, zaključio je Dragan Dukanac.

Đ. Mečanin/Kablarnet.rs