Košarkaški klub Partizan je 16. aprila 2012. godine obeležio dve decenije od osvajanja Kupa šampiona. Film “Ima jedan tim”, režisera Gordana Matića, bio je predviđen da upotpuni značajan datum za “crno – bele”. Planirana je premijera filma na svečanoj akademiji u JDP – u, kao i emitovanje na RTS – u. Sve se realizovalo te 2012. godine, ali smo osam godina kasnije želeli da čujemo impresije autora filma ne sluteći da ćemo dobiti pregršt interesantnih podataka.

“Prvobitna zamisao bila je da se snimi serija od četiri odnosno šest epizoda. Svaka bi obuhvatala po jedan deo iz istorije kluba, a peta dešavanja u Fuenlabradi, gde je Partizan igrao ligaške utakmice. Izmontirane su prva, druga i peta epizoda iz kojih je nastao film “Ima jedan tim” koji je prikazan za veliki jubilej”, kaže za Mozzart Sport režiser Gordan Matić.

Kako ste došli na ideju da snimite seriju o “crno – belima”?

“Moj prijatelj i režiser Radivoje Raša Andrić ( “Kad porastem biću kengur”, “Mile protiv tranzicije”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”…prim. aut.) je vatreni Partizanovac. Raša je došao na ideju da snimimo nešto što će ostati za naredne generacije kluba. Već sam imao iskustva sa ovom tematikom jer sam snimio film “Žućko – priča o Radivoju Koraću” gde sam sarađivao sa Rankom Žeravicom, Dragutinom Čermakom…Raša Andrić, producent serije, zvezdaš, Milko Josifof  i ja otišli smo u Partizan kod Predraga Danilovića, Mlađana Šilobada na UO kluba”.

I tad vas je prijatelj iznenadio rečenicom… “Evo doveo sam dva Zvezdaša da vam naprave film o Partizanu”?

“Još nije ni poslužena kafa, a Raša je izrekao tu rečenicu, ali je dodao da vam to niko neće bolje odraditi. Nije mi bilo svejedno jer nisam ostrašćeni navijač. Kad se igra derbi navijam za Crveno – bele, ali kad igra Partizan u Evropi, normalno, navijam za Crno – bele”.

Dogovor je sklopljen?

“Jeste, ali podvlačim da je prvobitna ideja bila da se snimi serija. Imali smo malo vremena, krenuli smo na posao i najviše smo radili tokom septembra i decembra 2011. godine. Trebalo je sve logistički organizovati, uskladiti termine sa obavezama Željka Obradovića, Boše Tanjevića, Saleta Đorđevića…sećam se da nam je tadašnji portparol Partizana Sonja Savić puno pomogla. Takođe, pomogli su nam Saša Danilović, Stragi Stevanović, Nikola Lončar… Stare fotografije bile su u kutijama, po ćoškovima, trebalo je sve digitalizovati. Potom, putovati po celom svetu, snimati u hladnoj Hali sportova, ali nam je bilo toplo oko srca. Radili smo sa divnim ljudima i čuli interesantne priče”.

Da li možemo da podelimo neku od urbanih legendi?

“Recimo, kako je Dragan Kićanović doveden iz Čačka u Beograd tokom epidemije velikih boginja, variola vere. Povežite možda sa današnjom pandemijom virusa korona. Potom, Mirza Delibašić je bio ‘viđen’ za Partizan, odnet mu je kofer sa novcem u Sarajevo, ali je politika umešala prste pa je Mirza vratio pare. Interesantno je bilo i dovođenje pravog gospodina Praje Dalipagića koji nije ozbiljno trenirao košarku, a sa prilično godina je stigao u Partizan i postao je svetska klasa. Čuo sam i priče da su planirani angažmani Kreše Ćosića, Dražena Petrovića…Potom, kako je Danko Cvjetičanin prešao u Cibonu, a stigao Ivo Nakić. Kada je Partizan ispao u Drugu ligu 1971. godine. O ulozi generala u Partizanu”.

Na šta konkretno mislite?

“Pa kad bi skautirali dobrog igrača on bi dolazio na odsluženje vojnog roka u Beograd, trenirao je sa Partizanom. Tako su igrače privoleli da ostanu u Crno – belom taboru. Isto se radilo u Zvezdi, ali to su radile neke druge službe”.

I šta se dogodilo sa serijom. Zašto nije snimljena?

“Pa snimili smo skoro sve za treću i četvrtu epizodu, a mislim 80 odsto za poslednje dve. Izmontirali smo film ‘Ima jedan tim’ koji je prikazan. Za potrebe RTS –a  smo ga skratili jedno šest minuta, ta verzija je na Jutjubu. Od kako se Partizan našao u teškoj sulituaciji nedostalo je sredstava da se ambiciozni projekat zavrsi kako je zamisljen.Prošlo je osam godina od snimanja, brzo bismo se vratili u priču i snimili još neke sagovornike. Vredelo bi za arhivu i buduću istorijografiju kluba. Sreo sam se skoro sa producentom, razgovarali smo o tome, ali novac je problem”, zaključio je režiser Gordan Matić.

Gordan je Kragujevčanin koji je trenirao odbojku. Košarku je obožavao, igrao je basket, a uvek je bio u hali  “Jezero” i posmatrao odlične igrače. Bilo mu je divno da radi na seriji (filmu) sa Dudom, Tripkovićem, Tepićem…U Fuenlabradi je upoznao predivne ljude, Špance, koji su navijali za Partizan I kad je igrao protiv Huventuda i Estudijantesa. Nada se da će se priča zaokružiti jer voli da svaki započeti posao dovrši do kraja.

Izvor: Mozzart Sport

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com