Prvo je trenirao karate i tenis. Pošto je stariji brat, jednog od drugara, već trenirao rukomet, sedmorica, osmorica, drugara Gorana Cvetkovića je prešla na taj sport. Goranu je rukomet postao profesionalno opredeljenje kao i trojici prijatelja iz osnovne škole. Cvetković je imao više rukometnih uzora.

“Gledao sam, u to vreme, najbolje igrače poput Igora Butulije, Ace Kneževića, kasnije Vladimira Petrića. Svi su mi bili idoli. Zvezdu, za koju sam igrao tri godine, nosim u srcu. Imao sam sreću da budem deo generacije koja je igrala u Ligi šampiona pa mi je ta sezona ostavila dubok trag. Saigrači, Vučković, Manojlović, Stojković, Nikčević, Stanić… su osvojili i srebro sa srpskom reprezentacijom. Iz Beograda sam prešao u Švajcarsku na poziv prijatelja Nikole Manojlovića i evo ostao do danas. Još malo pa cele dve decenije sam u Švajcarskoj, a skoro godinu i po dana prvi trener Vintertura”, govori za Mozzart Sport Goran Cvetković i započinje dobrotvorno tipovanje.

Zaključuje humanitarno tipovanje naš gost i dodaje:

“U klubu sam bio sportski direktor, član uprave i pomoćni trener. Jedan od mojih najboljih prijatelja, koji je 14 godina bio trener prvog tima, odlučio je da prekine da radi ovaj posao. Nekako je logično bilo da nastavim da radim kao prvi trener. Dakle, ljubav prema rukometu je nadvladala pa sam ostvaren kao trener i u nekim drugim sferama života. Naš klub je u poslednjih 13 godina uvek bio među tri prvoplasirane ekipe, 11 puta smo bili drugoplasirani i osvojili smo samo jednu titulu. Uvek se trudimo da osvajamo trofeje u nacionalnim takmičenjima, da igramo što je moguće bolje u Evropi. Trenutno, delimo drugo mesto u prvenstvu, a u plej – ofu ćemo juriti titulu”.

Pratili ste takmičenje i utakmice na SP. Vaše impresije kada je Srbija u pitanju, ali i novi šampion? (razgovor smo vodili pre završetka finalnog meča, prim.aut.)

“U našem mentalitetu je da uvek očekujemo najviše rezultate od svih naših sportista, tako i rukometaša. Ovo SP je jedno od najjačih ikada održanih. Srbija, Slovenija, Island i Hrvatska nisu uspele da uđu među prvih osam. Gorak ukus je naš meč sa Nemačkom gde nismo uzeli ono što smo mogli, a igrali smo lepo i dobro. Momci su dobro reprezentovali našu zemlju, baza je postavljena, ali nismo ušli među osam najboljih reprezentacija. U finalu su se našle dve najbolje selekcije, po mom mišljenju ovo je najbolja opcija. Nivo individualne igre je potpuno vanserijski, pojedinci mogu da daju gol iz svih pozicija, a golmani su spremni da sve i odbrane. Do najviših granica je stigao rukomet u Danskoj i Francuskoj. Danci su u prilici da tri puta u nizu osvoje SP, a Francuzi su pobedili u svojih šest finala, od sedam, koliko su igrali. Navijam za Francusku, očekujem senzacionalnu utakmicu i nadam se da sam bio u pravu kada sam ovo izgovorio”, (razgovor je vođen pre okončanja jučerašnjeg finala, navijačka želja se nije ostvarila, prim.aut.), zaključio je Goran Cvetković.

Đ.M./Mozzart Sport