Roditelji su mu pričali da je u trenutku kada je prohodao počeo da šutira loptu. U prvi klub je otišao već sa sedam godina. Uzore je imao u Zinedinu Zidanu i Stivenu Džerardu, a najviše voli Liverpul i madridski Real. Trudi se da isprati mečeve ova dva tima bez obzira na vremensku razliku koja ga je delila do pre nekoliko dana. Od srpskih igrača pratio je Nemanju Vidića, i sada gleda neke stare snimke Vidićevih partija. Pored Nemanje voleo je da prati Nikolu Žigića. Jedan period života proveo je u Srbiji.

„Igrao sam u Brodarcu i u kadetskoj reprezentaciji naše zemlje. I kasnije sam bio na nekom širem spisku, za mlađe selekcije Srbije, ali ništa više od toga. U svojoj glavi vidim sebe u nacionalnom timu. Ne želim da zvučim prepotentno, ali znam da mogu. Samo mi je potrebna veća minutaža. Spreman sam na još veći rad i odricanje. Ipak, drago mi je što sam stekao diplomu na koledžu do koje svakako ne bih stigao u Srbiji. Roditelji su insistirali da škola bude u krupnom planu“.

Nedavno ste promenili klub, ali i kontinent. Iz Amarike ste došli u Evropu.

“Prešao sam u FC Levadia, klub iz Talina, glavni grad Estonije. Cilj je da budemo uspesni u domaćoj ligi. Da budemo prvi da bismo mogli u kvalifikacije za Ligu šampiona. A sada, na leto, je glavni cilj je da se plasiramo za Evropsku Ligu Konferencije”.

U porodici imate tri starije sestre i mlađeg brata.

„Svi su se bavili nekim sportom, ali sam trenutno samo ja aktivan. Takođe, moja supruga Natalija, koja je rođena u Čačku, odlično igra tenis. Ona je završila koledž, međutim, blistala je na teniskim terenima“.

Đ.M./M.S.