“Iz zemlje je izrasla biljka koja je imala blagost sveca i otrov zmije”, priča otac Gojko
Da znaš kakva je zahvalnost onih kojima učiniš dobro delo!
Danas, u duhu tradicije i sećanja na inspirativne priče, želimo sa vama podeliti jedno nezaboravno sećanje sa našeg boravka na metohu manastira Hilandar. Tokom naše dobrovoljne službe, imali smo priliku da se susretnemo sa mnogim zanimljivim osobama, među kojima je bio i sveštenik Gojko Terzić. Otac Gojko nam je pričao razne narodne priče, među kojima je jedna posebno ostavila jak utisak na nas. Ovo je priča koja, iako je mnogima poznata, često biva zaboravljena, ali nosi važne poruke.
Priču otac Gojko započinje slikovitim opisom svetitelja koji je, prolazeći putem, pronašao smrznutu zmiju. U svom saosećanju, svetitelj je odlučio da je spasi. Uzeo je zmiju u ruke i duvao toplinu života u nju, sve dok nije oživela. Nažalost, čim je zmija povratila snagu, ujela je svog spasioca. Ovaj neočekivani potez naterao je svetitelja da postavi ključnu moralnu dilemu: “Zašto si me ujela kada sam ti spasao život?”
Zmijin odgovor, mada jednostavan, nosi duboku poruku o ljudskoj zahvalnosti: “Da znaš kakva je zahvalnost onih kojima učiniš dobro delo.” Ali priča ide dalje. Svetitelj, mudro i pribrano, isisava otrov iz rane i ispljuje ga na zemlju. Upravo iz te zemlje iznikla je biljka koja nosi paradoks života: blagost viteštva i otrov izdaje—poznata danas kao duvan.
Ova priča nas podseća na složenost ljudske prirode i na to da dobra dela ponekad nisu uzvraćena očekivanim zahvalnošću. Ipak, ostaje u nama želja da činimo dobro, kako bismo iz zemlje dobijali što više blagoslova, a što manje otrova.
Za vreme dobrovoljnog boravka i rada na Kakovu, (Aco Tečo, Zoki Brada, Milija i ja), između ostalih, sreli smo i sveštenika Gojka Terzića. Otac Gojko nam je ispričao više pričica iz naroda.
Da Vam prenesemo prvu koju su mnogi čuli, ali i zaboravili:
„Evo nalazimo se na metohu manastira Hilandar i ispričaću vam priču o nastanku duvana. Onako kako sam je ja čuo i zapamtio. Legenda kaže da je svetitelj hodao putem i na putu našao smrznutu zmiju. Uzeo je gmizavca u ruke i duvao je sve dok mu nije povratio život. Kada je zmija oživela ujela je svetitelja. Potom je svetitelj upitao zmiju zašto ga je ujela kada joj je spasao život“, priča nam sveštenik Terzić.
Šta je zmija odgovorila?
„Da znaš kakva je zahvalnost onih kojima učiniš dobro delo“.
Kako se legenda nastavlja?
„Svetitelj je imao zdrave zube, isisao je otrov i ispljunuo na zemlju. Iz zemlje je izrasla biljka koja je imala blagost sveca i otrov zmije, a to je duvan“ poentirao je otac Gojko.
Đ.M.
