Naš sagovornik će sutra ( Četvrtak, 09.04. 2026. godine) napuniti 18 godina. Košarkašu minhenskog Bajerna Andriji Šušiću želimo puno zdravlja, dobrih treninga, odličnih partija, sreće i da mu se ispune životne želje. Jedna od njih je, verujemo, da zaigra u prvom timu Bajerna.

“Proslaviću rođendan u krugu najbližih, spojićemo malo dva slavlja, punoletstvo i Uskrs”, govori nam najmlađi košarkaš iz porodice Šušić.

Da li ste trenirali jedino košarku?

“Da, bilo je prirodno jer su tata i braća igrali košarku. Rano sam počeo, sa pet, šest godina. Oni su mi i bili uzori. Naravno, pratio sam i ostale igrače, iz Srbije, Evrope”.

Kako je išao Vaš razvojni put?

“Igrao sam u Mladosti, u Vuku, kod Filipa Smolovića. Potom, trenirali su me Tuto, Kolar, tata Mihailo. U Mladosti sam se zadržao do 16 godine i onda sam otišao u Nemačku”.

Mamin tata, a Vaš deda, davno mi je rekao da imate najveći talenat?

“Možda je video nešto što drugi nisu. Ne bih rekao da sam talentovaniji od braće. Na sreću imam stariju braću od kojih sam vide dobre i one manje dobre stvari. Imao sam od koga da učim i popravljam”.

Da li ste gledali tatu Šula, na trakama, kanalu YouTube?

“Žao mi je, ali nisam. Tragao sam, ali je bilo vreme VHS traka…”.

Na “porodičnom veću” usaglasili ste se da je možda najbolje da odete u Bajern?

“Tako nekako. Odigrao sam dobro jedan turnir, a Bajern se zainteresovao. Braća su igrala u Mladosti, Borcu i sada igraju, a ja sam dobio priliku da učim u Bajernu. Naučio sam i nemački jezik”.

Živite u Bajernovom kampusu?

“Malo je izolovan od grada, ali dvorana je blizu. Tu su talentovaniji košarkaš, a ostalo su mladi fudbaleri Bajerna. Družimo se, naročito sa sportistima iz ex Jugoslavije”.

Koliko se trenira i koje lige igrate?

“Po dva puta dnevno, individualno, uveče teretana i timski trening. Igram juniorsku ligu i za razvojni tim Bajerna, treća liga Nemačke. U našoj ekipi najstariji igrač ima 22, 23 godine. U drugim timovima igraju košarkaši koji su ušli u četvrtu deceniju života. Završili smo kao šesti, idemo u Plej – of i igramo protiv Oldenburga. Sada, u subotu, dobro smo igrali”.

Igrate na poziciji jedan odnosno dva?

“To je to. Leži mi da imam loptu u rukama i da igram, kreiram za tim i sebe. Tu se najbolje osećam, jedan sam od vodećih igrača”.

Šta dalje očekujete?

“Od sutra sam punoletan, sviđa mi se u Bajernu, ostaje da se vidi šta nosi vreme. Voleo bih da igram Evroligu, da zaigram za naš prvi tim. Kada stignem gledam prvi tim i atmosfera je jedna od najboljih u elitnoj ligi. Pored Beograda, Turske, navijači prave dobru atmosferu. Ljudi vole Bajern, košarku, reprezentaciju, jedna od košarkaških velesila”.

Borac, Mladost, čačanske klubove, gledate?

“Ne stižem, ali uvek ispratim rezultat…Imam puno drugara, u Čačku, sa kojima sam igrao. Redovno smo u kontaktu. Tu su u Borcu, Čačku 94…Dobri smo drugari”.

Da li ima vremena za ostale aktivnosti?

“Teško, mada idemo na plivanje, šetnje, druženja…”.

Odvajanje od porodice Vam nije teško palo?

“Dobro sam podneo i uklopio se. Svakodnevno se čujemo, dolaze i oni u Minhen, kao i ja u Čačak. Život je dobar, lako je, sigurno, imam sve što mi je potrebno”.

Najveći san je reprezentacija?

“Na EP do 16 godina uzeli smo bronzu. Dobra smo generacija, imamo dobre igrače…Očekujem poziv novog selektora Saše Ocokoljića za EP”, zaključio je Andrija Šušić.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs (tekst, foto)