Gostovanje „crveno – belih“ u Čačku, pred utakmicu sa Borac Mozzartom, iskoristili smo za razgovor sa nekoliko igrača jednog od naših predstavnika u Evroligi.

Prvi, pred mikrofonom, bio je iskusni Branko Lazić koji nam je, između ostalog, rekao:

„U Ljuboviji nije bilo puno izbora. Pre košarke trenirao sam karate i fudbal. Mama je trenirala košarku, gledao sam je, i mogu reći da mi je bila uzor. Uvek mi je Zvezda bila u srcu. Srećan sam što sam već 14, 15 godina u Zvezdi. Možda nisam očekivao, ali se jesam nadao da ću obući dres velikog kluba“.

Četiri kola je ostalo do kraja regularnog dela Evrolige.

„Imamo lepe šanse da završimo među prvih šest timova. Time izbegavamo dodatne utakmice, ali je na nama da sve izguramo. Idemo iz meča u meč“.

U Čačku Vas očekuje rutinski posao.

„Neće baš biti lako jer se i domaćini spremaju za ovaj meč. Na nama je da opravdamo ulogu favorita“, konstatovao je Lazić.

Naredni sagovornik bio je reprezentativac, iz redova Beograđana, Filip Petrušev.

„Košarka je bila prvi sport, ali ne i jedini. Bavio sam se plivanjem, koje je dobro za razvoj, ali i tenis. Tenis i danas volim i igram ga leti“.

Da li ste imali neke sportske uzore?

„Počeo sam u FMP – u. Tada su za Pantere igrali Teo, Savanović, Erceg…U tim mlađim danima sam se odmeravao sa njima“.

Sada ste Vi uzor mladim snagama koje, evo, čekaju za fotografisanje, paraf…

„Uvek se setim sebe kada sam i ja čekao za potpis. Znam taj osećaj i baš mi je drago jer se i moj trud i rad isplatio. Trudim se da ostanem na zemlji, ali i da ispoštujem sve mlade momke, svu decu koja će, nadam se, nekad biti na mom mestu“.

Reprezentacija i očekivanja, zlato nije osvojeno od 2001. godine?

„Ukoliko budemo kompletni nadam se zlatnoj medalji posle više godina. Ako budemo zdravi nemam dilemu da ćemo još jednom trijumfovati“.

Koliko je realan Fajnal – for za Vaš tim?

„Posle dobrog rezultata, možda smo malo poleteli, ali se sve menja iz utakmice u utakmicu. Ništa se neće znati do poslednjeg kola. Želimo da izborimo što bolju poziciju, a posle je sve moguće“.

Koliko je u današnje vreme važno biti human?

„Imao sam dobre primere od starijih igrača. I moji roditelji prate kada je pomoć nekom potrebna. I sam se trudim da što više učestvujem u dobrotvornim akcijama. Poznajem i ljude kojima je pomoć neophodna. Našoj zajednici treba vraćati jer nam je dala puno toga“.

Čačak je poznat kao grad košarke?

„Kad pomenem Čačak prvo mi na pamet pada prijatelj iz reprezentacije Aleksa Avramović. Utakmica sa Borcem poslužiće da podignemo samopuzdanje pred sredu i petak“.

Kako se podnoste silne utakmice, pakleni ritam?

„Na početku sam podnosio baš dobro, ali mora da se vodi računa o spavanju, odmoru, ishrani, naročito kada je jak tempo i kada nam dolaze najvažnije utakmice“, konstatuje Petrušev.

Još jedan reprezentativac, iz Zvezde, odazvao se našem pozivu za razgovor.

Ognjen Dobrić je proveo nepuna dva minuta, na parketu, u Atini. Prvo pitanje odnosilo se na detinjstvo i šta je još trenirao osim košarke?

„Sa osam godina igrao sam fudbal. Nakon toga i košarku. Voleo sam sa drugarima da se igram. Sada sam ja uzor deci i to je veoma lepo. Počastvovan sam zbog toga“.

Koliko je u današnje vreme važno biti human?

„Veoma jer tako možemo da pomognemo nekome u borbi sa raznim stvarima“.

Šta navijači Zvezde mogu da očekuju do kraja sezone?

„Zvezda je pokazala kvalitet. Uslediće borbe za trofeje, nadam se da ćemo biti na prepoznatljivom nivou i stići do plej – ofa, ali i trofeja“.

Kada je reprezentacija Srbije u pitanju očekivanja su uvek visoka?

„To je još uvek daleko. Ima da se igra do leta i reprezentativnih obaveza“.

Kako izdržavate sve napore i ritam utakmica?

„Pa navikli smo. Ništa nije novo za nas, borimo se“, završava Dobrić.

Đurđe Mečanin