Luka Milinković, već u svojoj mladosti, pokazao je svestranost tako što se, poput brojnih svojih vršnjaka, okušao u plivanju i karateu. Međutim, istinsku strast i ljubav pronašao je u košarci kad je bio tek treći razred osnovne škole, i posvetio joj se svim srcem sve do danas. Njegovo interesovanje za trenerski poziv probudilo se već sa 16 godina kada je, sa žarom, počeo beležiti i proučavati treninge, uključujući i one u teretani. Košarka je za Luku postala mnogo više od igre – postala je način života kroz prizmu trenera.

“Ljubav prema košarci je bila ključna i nisam mogao ni sanjati da će me ona dovesti do trenerskog poziva”, otkriva nam Luka sa osmehom. “Trenirao sam pod budnim okom strastvenih trenera u čačanskoj Mladosti kao što su Šule, Vojo Popović i Zlaćko, iako se trudim da nikoga ne zaboravim”, dodaje s poštovanjem. Njegova porodica živela je u dalekoj Rusiji, ali kada se vratio u Čačak, Šule ga je prigrlio kao prvog trenera.

Kada je reč o uzorima, Luka se ni na trenutak ne dvoumi: “San svakog trenera je da dostigne visine kakve je dosegao Željko Obradović. To je za svakog od nas potpuno prirodno. Imao sam jedinstvenu priliku da blisko sarađujem sa Željkom u Partizanu i iz prve ruke uvidim zašto je svojevrsni idol mnogim trenerima širom sveta.”

Njegov put ka trenerskim visinama započeo je nakon jedne prekretnice u životu. “Operacija kolena me usmerila ka višem obrazovanju u oblasti sporta. Prirodno, fokusirao sam se na košarku. Već od druge godine studija, imao sam šansu da radim u Dinamiku, a potom i u Borcu, Mladosti iz Zemuna. Najviše iskustva i izazova donelo mi je vodstvo tima u Rumuniji, gde smo igrali u FIBA Evro Kupu pod vođstvom našeg trenera, Nebojše Vidića. A vrhunac mog trenerskog puta svakako je bio dolazak u Partizan.”

Priča sa Lukom Milinkovićem tu se ne završava – očekuju nas još mnogi uzbudljivi segmenti njegovog sportskog puta i trenerske karijere.

Luki je stigao poziv iz Partizana, događaj koji je označio ključni trenutak u njegovoj karijeri. Njegov dugogodišnji prijatelj i mentor, Aco Matović, bio je nezaobilazna figura u ovoj priči. Njihova desetogodišnja saradnja donela je brojne individualne treninge tokom letnjih meseci i neprestanu komunikaciju koja je produbila njihovu profesionalnu vezu. Prvi kontakti sa Partizanom ostvareni su upravo zahvaljujući Matovićevom uticaju.

Nakon početnih kontakata, započeti su razgovori, intervjui, i konkretnije saradnje. Čačani su oduvek imali snažan uticaj u upravnom odboru Partizana, ali Luki je ova prilika bila prva direktna konekcija sa njima. Njegov trenutni status u Partizanu je ključan – deo je stručnog štaba šefa Đoana Penjaroje, i zajedno sa kolegama, priprema tim za predstojeću sezonu. Plan je da izvuku maksimum iz ekipe koju imaju, a već narednog vikenda ih čekaju utakmice protiv Bešiktaša i Fuenlabrade na Kalemegdanu, te učestvuju na prestižnom turniru u Grčkoj, organizovanom od strane Panatinaikosa.

Pre samo nekoliko dana stigla je i izuzetno lepa vest – Luka je primljen u udruženje trenera Evrolige, koje broji oko 60 članova, i čiji je predsednik renomirani Željko Obradović. Među članovima se nalaze i najveća imena evropske košarke kao što su Laso, Skariola i Itudis. Ovo je kruna jedanaestogodišnje karijere Luke kao trenera i predstavlja izuzetan trenutak ponosa i profesionalnog priznanja.

Očekivanja od nove sezone sa Partizanom su izuzetno visoka. Partizan je klub sa bogatom istorijom i velikim ambicijama u Evroligi, domaćoj ABA ligi i različitim kup takmičenjima. Iako neki Partizan možda gledaju kao autsajdera, Luka vidi potencijal za pozitivno iznenađenje zahvaljujući posvećenosti i želji za uspehom koju svi u timu poseduju.

Uz ambiciozne planove, svaki trener sanja da jednoga dana samostalno vodi evropski klub. U modernoj košarci, okrenutost ka NBA ligi postaje sve očiglednija, jer mnoge odlike te lige nalaze put do evropskih timova. Pariz i Valensija su samo neki od primera koji pokazuju kako se koncepti iz NBA-a mogu uspešno primeniti u Evropi.

Košarka se transformisala tokom poslednje decenije – igra je ubrzana, fizički dominantnija, i zahteva igrače sposobne da donose prave odluke u punoj brzini. Ova evolucija u igri postavlja nove standarde za selekciju igrača, koja sve više postavlja akcenat na brzinu i fizičke sposobnosti.

Međutim, sve navedeno mora biti usklađeno sa taktičko – tehničkim segmentima igre, što Luka potvrđuje rečima: „Tako je.” U srcu svih ovih promena stoji i Čačak kao košarkaški grad, mesto gde je Luka započeo svoju strastvenu putanju. Povratak u ovaj grad, u dvoranu kraj Morave, budi mnoga sećanja i emocije, i uvek je posebno zadovoljstvo igrati pred poznatim licima.

I na kraju, svaki trenutni status je samo mali zarez u velikoj slici. Luka teži ka vođenju tima kao glavnog trenera, inspirisan legendama iz rodnog Čačka. Njegova posvećenost i rad tokom proteklih godina, od prvih dana u kadetima Dinamika do trenutne uloge pomoćnika u Partizanu, vode ga ka ostvarenju snova. Svaka neprospavana noć i trud uložen u ovaj posao će se na kraju isplatiti.

– Luka je dobio poziv da se pridruži stručnom štabu Partizana preko Aca Matovića, s kojim je dugo sarađivao.

– Trenutno je pomoćnik trenera Đoana Penjaroje i tim se priprema za nadolazeće utakmice i sezonu.

– Luka je nedavno primljen u udruženje trenera Evrolige, što smatra vrhuncem svoje trenerske karijere.

– Partizan ima ambicije da se iznenadi u Evroligi i da postigne uspehe u domaćim takmičenjima.

– Luka smatra da će se evropska košarka sve više okretati prema NBA stilu igre.

– Naglašava važnost brzine i fizičkih sposobnosti u modernoj košarci.

– Izražava želju da jednog dana postane glavni trener nekog evropskog kluba i da trenutno gradi iskustvo za taj iskorak.

– Osjeća posebnu povezanost s Čačkom, gradom s bogatom košarkaškom tradicijom, i raduje se igranju u rodnom gradu.

Kablarnet.rs

Dečak Luka Milinković, kao i sva deca, bavio se plivanjem i karateom. Međutim, već u trećem razredu zavoleo je u košarku u kojoj je ostao do današnjih dana. Trenerski posao mu se svideo i već u 16 godini, zapisivao je treninge, pa treninge u teretani…

Jednostavno dopala mu se igra pod koševima baš iz trenerskog ugla.

“Nisam znao da ću postati trener, ali desilo se upravo ono što sam voleo”, priča nam Luka i dodaje:

“Košarku sam trenirao u čačanskoj Mladosti kod Mihaila Šušića Šula, Voja Popovića i Vladimira Zlatanovića Zlaćka, bojim se da nekog od trenera ne zaboravim. Inače, moja porodica živela je u Rusiji i Šule me je dočekao kao prvi trener u Čačku”.

Trenerski uzori?

“Kao i svakom treneru, koji sanja nešto veliko , ne može da mu uzor ne bude Željko Obradović. To je nešto što je logično. Imao sam čast da sa Željkom sarađujem u Partizanu. Svojim očima sam video zbog čega je gomili trenera uzor baš Žoc”.

Kako je počela Vaša trenerska karijera?

“Imao sam operaciju kolena pa sam upisao Visoku školu za trenere, logično, usmerio sam se na košarku. Već od druge godine studija radio sam u Dinamiku, pa u Borcu, Mladosti iz Zemuna, Rumuniji – ekipa je igrala Fiba Evro Kup, a trener je bio naš čovek, Nebojša Vidić. Nakon toga desio se Partizan”.

Đurđe Mečanin