Miroslav Đurović iz Atletskog kluba Sloboda predstavlja inspirativni put jednog atlete čija je ljubav prema sportu oblikovala njegovu životnu priču. Kao dečak, započeo je svoju sportsku avanturu sa karatom pod vođstvom Zorana Petrovića. Ubrzo zatim, kao što to biva kod mnogih mališana, okušao se i u fudbalu pre nego što se potpuno posvetio atletici.

Na atletskoj stazi je prvi put kročio zajedno sa drugaricom Milenom Popović. Njihov šarm i potencijal zapazio je Bratislav Radojičić – Bato, koji ih je upitao da li žele ozbiljno da treniraju. Tako je počela Miroslavova ljubavna veza sa atletikom, sportom kojem će ostati veran. Šest godina se takmičio sa puno uspeha. Danas, on i dalje uživa u trkačkim disciplinama od 800 i 1500 metara.

Tokom svoje karijere, Miroslav se ugledao na legendarne atlete kao što su Dragan Zdravković, Sebastijan Kou i Stiv Oven. Zidove njegove sobe krasili su njihovi posteri, a treninge je obavljao s neiscrpnom energijom i strašću, vodeći pedantne dnevnike učenja i napretka.

Njegova predanost atletici se ogledala kroz svakodnevne treninge, često duplo dnevno, balansirajući školu i sportske obaveze. Pobede su bile mnogobrojne; od Krosa Politike, Belog krosa, do Fočanske olimpijade. Reprezentovao je Srbiju čak pet puta u vreme kada je bila deo bivše Jugoslavije. Njegov juniorski rezultat od 1:56 na 800 metara i danas predstavlja izazov za mlađe generacije atletičara.

Tokom 1970-ih, Miroslavova strast prema atletici nije jenjavala. Čak i nakon završetka vojnog roka, nastavio je da trči rekreativno, gradeći čvrsta prijateljstva sa kolegama atletičarima. Izazovi vremenskih uslova nisu ga mogli obeshrabriti – kiša, sneg ili sunce nisu sprečili njega i Dukanaca da vežbaju sa internacionalcem Draganom Sekulićem, poznatim kao Sekula, koji je nadmašio granice Srbije u svojoj disciplini.

Sport je ostao suštinski deo Miroslavovog života. Vodio je prodavnicu sportske opreme, gde je pratio najnovije trendove sportske mode. Izuzetnu uspomenu predstavlja kupovina žutih sprinterica od reprezentativca Dragana Zdravkovića, za koje je bilo potrebno potrošiti dve očeve plate, što pokazuje koliko je visoko vrednovao kvalitet i posvećenost.

Monografija Adama Trifunovića, koja dokumentuje šest decenija kluba, predstavlja obavezno štivo za svakog atletičara. Ljubav prema atletici, sportski duh bili su glavni Miroslavovi pokretači tokom cele karijere, dok je njegovo učešće u Upravnom odboru Atletskog kluba Sloboda simbol njegovog kontinuiranog doprinosa sportu.

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs