Wuhan Sport University

“Kao i svim dečacima fudbal je bio sastavni deo odrastanja. Igrao sam sa dečacima iz zgrade, a jedan od drugara bio je i Darko Belojević. Takođe, bavio sam se i rukometom, igrao sam na poziciji pivotmena, a po zamisli mog nastavnika fizičkog vaspitanja. Rukometni uzor bio mi je Nebojša Popović, hirurg – ortoped, osvajač zlata na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Ipak, pored fudbala i rukometa pobedila je ljubav prema košarci”.

2.Ko Vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

” Kao košarkaš igrao sam na poziciji plejmejkera i moj košarkaški uzor bio je Zoran Moka Slavnić. Zbog Moke sam nosio desetku na leđima”.

3.Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Klub za koji se navija stiče se rođenjem, nakon toga ide samo nadogradnja osećanja. Svi moji prijatelji, familija dobro znaju da sam ispunio deo snova kad sam izabran za generalnog menadžera Crvene zvezde”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Pa dobro, igrao sam za klubove iz nižih rangova takmičenja, a dobro je poznato da je u staroj Jugoslaviji bilo devet liga. U svim tim klubovima i ligama bilo je dobrih igrača, veoma dobrih i svih se odlično sećam. Ipak, izdvajam nekoliko utakmica koje sam posmatrao kao košarkaški radnik. Polufinalni duel sa OI 2004. godine kad je Argentina savladala SAD. Briljirali su Đinobili, Skola, Herman…U Americi sam posmatrao utakmicu NCAA, Univerzitet Konektikat, 55.000 gledalaca, atmosfera nezaboravna. Amerikanci umeju da naprave spektakl. Zaista uspomena za ceo život”.

5.Životni i sportski moto?

“Čovek mora da se kreće. Tako se dobija prilika u sportu, nauci, biznisu…Uvek se treba kretati, sporisti moraju učestvovati na turnirima, kampovima i skupljati nova iskustva i znanja”.