U vrelim letnjim danima Čačani tradicionalno imaju dve dileme – Morava ili bazen? I jedni i drugi imaju svoje razloge, ali i svoje muke. Ljubitelji kupanja na Moravi mogu da biraju između Ljubićke i čačanske strane. Oni koji se opredele za Ljubić uživaće u gotovo potpunom miru, daleko od gužve i buke. Međutim, taj mir ima svoju cenu. Hladovine je vrlo malo, a kada ožednite ili poželite kafu, nemate gde da sednete. Jedino rešenje je da preplivate Moravu do čačanske strane, gde vas čeka niz kafića i kompletna ugostiteljska ponuda. Na čačanskoj strani situacija je potpuno drugačija. Sadržaja ne nedostaje, ali privatnosti svakako. Kupci koji žele da se istuširaju moraju u kupaćim kostimima da prođu duž cele plaže, pored stolova za kojima gosti u letnjoj garderobi ispijaju espreso. Reklo bi se – pravo „mešano meso“. Prostor za kupače i prostor za ugostiteljske objekte odavno su se stopili u jednu celinu. Ni ljubitelji bazena nisu bez razloga za negodovanje. Godinama se ponavlja ista priča – nedovoljan broj ležaljki i suncobrana. Iako Sportski centar „Mladost“ ležaljke ne naplaćuje niti ih numeriše, mnogi posetioci ih „rezervišu“ ostavljanjem peškira, pa one satima ostaju prazne, dok drugi nemaju gde da sednu. Pritom, nije redak slučaj da su ležaljke prljave i ulepljene ostacima krema za sunčanje, hrane ili pića, pa ni oni koji uspeju da pronađu slobodno mesto ne mogu uvek bezbrižno da ga koriste. Možda je vreme da se razmisli o drugačijem sistemu, koji bi bio pravedniji prema svima. Na bazenima postoji još jedan problem – kultura ponašanja. Iako su skokovi u vodu zabranjeni, pojedinci ignorišu neprestane zvižduke i opomene spasilaca. U vodi se koriste i velike lopte koje lako mogu da povrede druge kupače. Istovremeno, u velikom bazenu često se kupaju roditelji sa sasvim malim bebama, dok deca neplivači, i pored postojanja malog bazena namenjenog njima, borave u velikom bazenu. Sve to dodatno otežava plivanje onima koji su došli da treniraju ili jednostavno uživaju u vodi. Zbog toga je plivanje na Moravi, koliko god to nekome zvučalo neobično, često mirnije i prijatnije nego na bazenu. Posebna priča su ugostiteljski objekti na bazenu. Osoblje koje radi za šankovima je ljubazno i uslužno, ali čistoća stolova često ostavlja mnogo prostora za kritiku. Stolovi umazani kremom od palačinki, kečapom, ostacima sladoleda ili prosutim pićem nisu retkost. Radnice za šankom nisu zadužene za njihovo održavanje jer prostor pripada Sportskom centru, pa odgovornost ostaje nejasna. Gostima je, međutim, najmanje važno ko je nadležan – žele samo da sednu za čist sto. Kada je reč o ovogodišnjim ulaganjima, prosečan posetilac teško da će primetiti značajnije novine. Najupadljiviji detalj je rukohvat kod bazena za dezinfekciju nogu, dok ozbiljnijih unapređenja nema. A imamo i zatvoreni bazen. Ili, preciznije rečeno, imamo ga „za malo“. Godinama slušamo najave, obećanja i rokove, ali Čačani još čekaju da od tih planova dobiju objekat koji će moći da koriste tokom cele godine. Uprkos svemu, treba biti pošten. Čačak ima i Moravu i otvorene bazene, što mnogi gradovi nemaju. Zato, Bogu hvala da imamo gde da se rashladimo. Ko voli mir, izabraće Moravu. Ko voli bazen i dodatne sadržaje, otići će na bazen. A nadležnima ostaje zadatak da učine da nijedan od ta dva izbora ne bude praćen toliko očiglednim nedostacima.