U čačanskom Domu kulture održana je promocija knjige „Duh Čačana“, autora Slaviše Azanjca. Knjiga je štampana pod pokroviteljstvom grada Čačka i u nju je smešteno preko stotinu pedeset anegdota.

Slaviša pripada plejadi sjajnih humorista našeg grada. To su bila zaista velika imena čačanskih anegdota, kao što su Milovan Đorđević-Žan, Slobodan Matović-Džaja i Petar Mićić-Peca Debeli. Žan, Džaja i odnedavno Peca, nastavili su da nižu anegdote u nekom drugom svetu. Ostali su nam Branko Blagojević-Đembo i Slaviša Azanjac. Posle odlaska svojih prijatelja, Slaviša je došao na ideju da u jednu knjigu sabere sve njihove anegdote, među kojima ima i njegovih. Sve priče su istinite, nastale sedamdesetih i osamdesetih godina. Rađale su se u kafanama, naravno. Društvo se okupljalo u „Lovcu“ i „Moravi“, a poslednja stanica im je bila „Želov“ bife. „Svi smo bili u odelima, idealno dozirani, a u kafani na „Želovom“ je počinjala fešta. Tu su nastajale najbolje anegdote, baš onako po mom ukusu. To je moralo da se doživi“, sa setom se priseća Slaviša.

Na pitanje kakvi su Čačani, Slaviša kaže: „ Čačani su jedinstveni, neponovljivi, specifični. To je duh koji svuda prolazi, kako u Zagrebu, tako i u Sarajevu ili Makedoniji. Imao sam veliku sreću što sam detinjstvo i mladost poveo sa svim ovim ljudima. Bila mi je čast da sam mogao da prenosim njihov duh svuda gde sam se nalazio. Inače, Čačani su neverovatno specifični, teški, ljubomorni i hladni. Ne priznaju legende, ni svoje, niti sa strane. Mnogi od nas su svedoci da su najveće sportske legende našeg grada kao što su Radmilo Mišović, Dragan Kićanović, Željko Obradović, imali probleme u svom rodnom gradu. Čačani su svima nalazili neku manu“.

U poslednjih petnaest godina, Čačak nažalost više nema tako duhovitih Čačana koji bi svojim dosetkama bili u rangu Slavišinih prijatelja. Sada je došao neki novi duh koji je daleko od onog kakav su nekada naši sugrađani imali. Nadajmo se da nije sve izgubljeno i da će mladi ljudi čitanjem anegdota svojih predaka, u jednom trenutku i sami početi da stvaraju neke nove zgode.

O knjizi su govorili profesor Slobodan Nikolić i književnik Savo Stjepović, dok su za muzički deo večeri bili zaduženi Boris Kapetanović, Bane Petrović I Saša Smrekić. Odlomci iz knjige koje su čitali Sofija Dimitrijević i Radoslav Bukumirović, pobudili su smeh čačanske publike i vratili ih u jedno sećanje na sedamdese godine prošlog veka i svoje sugrađane koji su bili majstori anegdota.

Nela Mečanin