Realno govoreći svi dobro znaju magičnu trasu najtrofejnijeg trenera Starog kontinenta. Prvi veliki trofej podigao je sa svojim Partizanom, potom se slika ponavljala sa Huventudom, Realom, pa smo bili svedoci petostrukog uspeha sa Panatinaikosom i deveta evropska titula sa Fenerbahčeom. Sad u Španiji svi se nadamo desetoj tituli!

I pored neverovatnih uspeha, devet osvojenih Evroliga, Žoc je čvrsto na zemlji. Zahvaljuje se klubu, predsedniku Fenera, saradnicima, ali kaže da su igrači najzaslužniji za uspeh. Ne zaboravlja ni armiju navijača.

No, samo na kratko da se vratimo na par osnovnih podataka i da potom postavimo popularnom Žocu naših pet pitanja. Želimir – Željko Obradović rođen je u Čačku 9. marta 1960. godine. Kao igrač sa reprezentacijom ima srebro sa Olimpijade iz Seula i zlato iz Argentine sa SP. Na početku trenerske karijere mnogo su mu pomogli Dragan Kićanović, profesor Aca Nikolić i Dušan Duda Ivković. Sve posle toga postaje istorija.

  1.Da li ste pored košarke trenirali još neki sport?

“Jesam, fudbal, ali nešto vrlo kratko. Moram da istaknem da sam kao dečak i kasnije mnogo voleo da igram stoni tenis i nisam bio loš u tome”.

 2.Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

“Pa ko može, Kićan, Radmilo i Moka Slavnić. Ta trojica sjajnih igračkih veličina”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“U mom slučaju više klubova. Da pođem od čačanskog Borca, preko Partizana, pa Panatinaikosa gde sam proveo 13 godina. Sad Fenera, ali i ostalih gde sam radio”.

4.Posle toliko uspeha i titula iluzorno je pitati koji veliki događaj naviše pamtite?

“Bilo ih je baš mnogo, a sve titule su drage”. 

5.Životni i sportski moto?

“To me je još moj otac naučio. Ako želiš da te ljudi poštuju, poštuj sve ljude, sve rivale. Toga se držim i držaću se do kraja”, zaključio je trofejni Željko Obradović.

IZVOR: MOZZART SPORT

Nela i Đurđe Mečanin

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com