Žene sa invaliditetom u Moravičkom okrugu nailaze na brojne barijere u ostvarivanju prava na reproduktivno zdravlje i porodicu. Nepristupačnost objekata zdravstvene zaštite i usluga, nedostak opreme i informacija, samo su neke od prepreka u ostvarivanju jednog od osnovnih ljudskih prava, zagarantovanog međunarodnim i nacionalnim propisima.

Osim brojnih predrasuda i stereotipa vezanih za seksualnost i materinstvo žena sa invaliditetom, problematična je i pristupačnost objekata zdravstvene zaštite, ističu žene iz Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana. Očito je i da ni jedna zdravstvena ustanova u Moravičkom okrugu nema odgovarajuću opremu, kao sto je hidraulični sto, niti toalet za osobe sa invaliditetom.

Predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom u Čačku Snježana Risimović kaže da su u poslednje vreme učinjeni znatni pomaci u pogledu dostupnosti zdravstvene usluge osobama sa invaliditetom ali da to, još uvek, nije dovoljno.

“Ginekološka ambulanta je premeštena u prizemlje i pristupačna je jer do ulaza u Dom zdravlja u Čačku postoje pristupne rampe.  Ali potrebno je nabaviti hidraulični sto, jer je ženama u kolicima nemoguće da se popnu na postojeći. Osim toga, osobe sa invaliditetom ne mogu da daju krv na analizu, jer se laboratorija nalazi u podrumu, niti se mogu popeti na sprat gde su smeštene stomatološke ordinacije. U krugu  bolnice postoje pristupne rampe na ulazu u većinu objekata ali su neke nefunkcinalne. Na primer, na ulazu u ginekološko odeljenje postoji rampa ali je toliko strma da je nemoguće ući u zgradu i stići do lifta bez asistencije osoblja. Znamo da je za nabavku odgovarajuće opreme i adaptaciju prostora potrebno mnogo novca, ali hajde da se potrudimo i da uz podršku lokalne samouprave svake godine napravimo pomak, da bar nešto poboljšamo – apeluje Snježana Risimović.

Gradska većnica zadužena za zdravstvo i pomoćnica direktora Opšte bolnice u Čačku dr Slavica Dragutinović kaže da je u planu potpuna rekonstrukcija i dogradnja objekata u krugu čačanske bolnice.

“Sledeće godine počinjemo sa fasadnim uređenjem svih zgrada u bolnici. U projektu bi trebalo da bude predviđena adaptacija svih postojećih rampi, koje zbog visokog nagiba nisu prilagođene za samostalno kretanje osoba sa invaliditetom. Nadam se da će urbanističke službe i projektanti ispoštovati Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti za osobe sa invaliditetom” – kaže dr Slavica Dragutinović.

U okviru spoljašnje rekonstrukcije zgrade Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu, u septembru ove godine, izgrađena je rampa za invalidska kolica, a u planu je i izgradnja lifta, izjavio je za Kablarnet dr Dragan Perišić. On navodi da su ginekološki pregledi i intervencije dostupni ženama sa invaliditetom jer obavljaju se u prizemlju.

“Ne postoje hidraulične stolice i ništa od opreme nije prilagođeno osobama sa invaliditetom. Nema ni toaleta za osobe sa invaliditetom, a koliko sam upoznat sa projektom unutrašnje rekonstrukcije odeljenja,  nije u planu  da budu izgrađeni” – kaže dr Perišić.

U sklopu Doma zdravlja Lučani nalazi se i Dom zdravlja u Guči. Dr Mirjana Živanović  tvrdi da postoje pristupne rampe za invalidska kolica na ulazu u oba objekta. Ginekološki i ultrazvučni pregledi u Guči se obavljaju u prizemlju i dostupni su osobama sa invaliditetom. U Lučanima oba pregleda obavljaju se na prvom spratu, a kako Dom zdravlja nema lift, osobama sa invaliditetom je potrebna asistencija osoblja da bi došli do ordinacije, kaže dr Živanović.

Identična situacija je i u Domu zdravlja u Ivanjici. Zgrada nema lift, a ginekološka ordinacija se nalazi na drugom spratu. Slađana Radovanović iz Ivanjice objašnjava kako izgleda njen odlazak kod ginekologa:

“Do prizemlja, gde se nalazi previjalište, mogu da dođem kolicima jer se nalazi u ravni ulice iz koje ulazim u zgradu. Sestra sa šalteta pozove doktora i sestru sa ginekologije. Oni siđu u previjalište, i tu, na stolu za previjanje pacijenata, obave pregled. Za ultrazvučni ili detaljniji ginekološki pregled, kao i za sve ostale specijalističke preglede moram na drugi sprat. To je mučenje i za mene i za osoblje jer me do ordinacije moraju nositi uz stepenice” – kaže Slađana i  nastavlja: “Moram da pohvalim lekare i osoblje u ivanjičkom Domu zdravlja, koji daju sve od sebe da mi olakšaju lečenje. Izuzetni su i kao stručnjaci i kao ljudi. Međutim, imam i drugačija iskustva, iz drugih zdravstvenih ustanova u kojima sam tražila medicinsku pomoć. Dešavalo mi se da prema meni postupaju kao da sam pacijent nižeg reda, da, čak, neće sa mnom ni da komuniciraju, već se obraćaju osobi koja je došla sa mnom da mi pomogne. Pratioca pitaju zbog čega sam došla, njemu saopstavaju dijagnozu. To je strašno ponižavajuće, uvredljivo i nekorektno”, navodi Slađana.

Koordinatorka Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Dragana Maksimović, ukazuje na značaj korektnog i profesionalnog odnosa medicinskog osoblja prema osobama sa invaliditetom.

“Lekari moraju biti obučeni i senzibilisani za rad sa osobama sa invaliditetom. Trebalo bi da bar oni budu oslobođeni predrasuda i stereotipa kada žena sa invaliditetom izjavi da bi želela da rodi. Nije tajna da se ponekad suočavamo sa neprimerenim komentarima onih od kojih očekujemo pomoć i savet. Možda oni nisu toga svesni, ali je to neosporno vid diskriminacije”,  upozorava Dragana Maksimović.

 Kablarnet.rs

Tekst je objavljen u okviru projekta “ Moj put do majčinstva” koji je sufinansiran iz budzeta grada Čačka, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2019. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izrazavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nastaviće se…