Poštovani čitaoci,

Gusenica je duga tri do četiri santimetra i dlakava. Na hrastu masa njih pravi paučasto klupko, procesiju (litiju) što joj je donelo latinsko ime. Ili četu, što joj je donelo srpsko ime – hrastov četnik.

Presvlači se nekoliko puta, onda ulazi u stadijum lutke pa usred leta stiže neugledni smeđi noćni leptir.

Trenutno je cela Nemačka na nogama zbog hrastovog četnika. U parkovima, ograđenim crvenim trakama kao da su mesta zločina, hodaju ljudi u belim skafanderima i sa maskama za disanje.

Usisivači bruje i uvlače gnezda četnika. Pošto usisivač od te mase hoće da se zapuši, neki brenerima spaljuju gusenice. Često badava, jer do sutra niknu nova gnezda.

Razlog za vanredno stanje su bele dlačice gusenice. One su nazubljene, kao mala udica, tako da se lako zakače. Izazivaju osip i svrab, u težim slučajevima oboljenje kože zvano koprivnjača. Sve može biti opasno za decu i kućne ljubimce.

Vetar može razneti žarne dlačice i nekoliko stotina metara. Ali, dok su na drvetu i sa njega ne padnu, četnici su bezopasni.

„Ako ne diraš hrastovog četnika, ne bude ni problema“, kaže nam Mara Tabaković Tošić, doktorka bioloških nauka, naučna savetnica u penziji koja se dugo bavila zaštitom šuma.

„Nemci su malo teatralni, sa tim skafanderima. Bila sam četrdeset godina u šumi i ništa mi nije bilo“, priča ona za Međuvreme.

Doduše, drukčije je kad su ljudi alergični na dlačice. O tome naravno nemaju pojma sve dok ne dođu u dodir sa njima. „Recimo, jedna moja asistentkinja bi se sva osula i kad priđe četniku. Ali je hrabro radila sa njim“, dodaje Tabaković Tošić.

No, u srpskim gradovima razloga za uzbunu nema. Za razliku od Nemaca, koji izbegavaju pesticide po parkovima i drvoredima, u urbanim sredinama u Srbiji često ima suviše hemije da bi se zapatio hrastov četnik.

Đorđe Marić, šumarski inženjer, redovno je na terenu. Četnik je standardni stanovnik listopadnih šuma, ali u poslednje vreme nije bilo prenamnoženja.

„Viđamo te gusenice stalno, ali to vam je kao što viđate skakavce. Ali, tek kada uđu u prenamnoženje vidite najezdu i havariju“, priča Marić za Međuvreme.

U Srbiji je, kaže, od leptirova u najezdi najčešće gubar. „On otprilike svake sedme godine izrodi ekstremnu generaciju i obrsti sve. Tako u proleće hektari šuma izgledaju kao u jesen. To slabi drvo.“

Sa globalnim zagrevanjem bi najezde mogle postati češće. Jer, slabe zime bez trajnog mraza ne potamane dovoljno potomstva buba i onda ih na proleće i leto bude više.

„Klimatske promene utiču na sve“, kaže Tabaković Tošić. „U našem regionu je izraženiji problem borov četnik u primorskim krajevima, recimo u Crnoj Gori, Hercegovini, Grčkoj.“

Kad uđu u fazu lutke, četnici više nemaju dlačice, ali opasnost nije sasvim prošla jer su im košuljice koje su svukli još tu.

Nemci gledaju šta će sa hrastovima i dlačicama, ali neki stručnjaci već imaju savet – saditi svuda više cveća i tako podstaći razvoj insekata koji napadaju gusenice.

A ko zna, možda počnu da koriste i pesticide u gradovima.