– Razgovara se o najboljim golmanima i igračima FK Borac.

– Spominju se legendarni golmani kao što su Avram i Vojičić, iako autor nije lično gledao neke od njih, te predstavlja generacije golmana koje je upoznao.

– Kada je reč o igračima, pomenut je Ćuka kao značajan trener, kao i ostali talentovani igrači poput Gudurića, Ristića, Ćirkovića i Kaličanina.

– Autor beleži nostalgične uspomene na uspešne partije u klubu Takovo, gde su bile cenjene njegove veštine.

U podmlatku Borca Đačić je igrao polufinale kupa Jugoslavije. Evo šta o tome kaže:

“Igrali smo sa Hajdukom iz Splita i stadion je bio ispunjen do poslednjeg mesta. Krcat stadion, publika je navijala, a Hajduk je imao podmladak možda među tri u bivšoj Jugi”.

Mali fudbal?

“Uh, moja velika ljubav. Događalo mi se da završim trening, na velikom fudbalu, pođem na Kej, ali me Neno i kompanija svrate i nastavim da igram mali fudbal. Trener Kolarević je za to znao, pojavi se, počinje “čupanje ušiju” i kazna. U principu, mlađi igrači su to to radili. Mladi, puni energije, nismo mogli da se umorimo…Bilo je nas, igrača malog fudbala puno…Recimo, Dejčo, Vlade, Neno, Dule Sekirica, Ole, Đole, Savo, Ćojba, Mujo, Nodija sa takvom nogom, a bio je fenomenalan…Bili su popularni turniri po okolini, uhvate me stariji igrači i povedu. Turniri, igrači, jednostavno sjajni “.

A turnir na Ilidži, za vreme ratnih sukoba.

“Bili smo u Čačku, ne baš informisani. Međutim, turnir za Božić kada je parafirano primirje. Ustvari, trebalo je da ide FK Borac, ali oni nisu otišli. Normalno, moj kum Make Kaličanin sve organizuje za veče, Šajčeta kao trenera, igrače…Avantura, kroz strahote, ruševine, paljevine, spavanje na stolovima, uz suvi hleb koji smo konzumirali. Na kraju, posle 24 sata, upoznali smo divne ljude, osvojili prvo mesto…Uvek ću se sećati kako sun as dočekali, prihvatili, sa koliko ljubavi…Da zaborave na stradanje. A turnir je bio jak, sa Mešom Baždarevićem, između ostalih. Tek kada smo se vratili shvatili smo gde smo bili ”.

Đak je igrao, pored Borca, za Remont, Takovo, Radnički Koceljeva, Goliju Ivanjica, Polet iz Ljubića i mali fudbal za Fontanu.

“Bili smo “kao putujući cirkus”, u danu smo osvajali po tri turnira, tri pehara, recimo, Ruma, Inđija i Smederevo, a igrali su momci iz Čačka. Bilo je to divno vreme, stalno na točkovima i po turnirima”.

I kada ste odgledali poslednju utakmicu?

“Pa sve teškoće, tegobe Borca uticale su da ne znam kada sam odgledao posledji meč Borca. Nekada je bilo normalno da imaš dobar centaršut, sada jedan dobar centaršut i već te proglase za igrača. Nadam se boljim vremenima za Borac”, konstatuje Goran Đačić

Đačić se seća utakmica koje je igrao protiv Santrača, Piksija, a pominje i kuma Makija Kaličanina

Goran Đačić: Od duela sa Rijekom delio nas je jedan meč, na penale smo izgubili od Rada

VEK FUDBALA KRAJ MORAVE – GORAN ĐAČIĆ: Počeo sam da treniram sa Tokom, Belićem, Gačom…

Đ.M.