-Stručna psihološka pomoć svakako bi mogla da pomogne osobama sa invaliditetom u samoprihvatanju, ali ne treba zanemariti ni nužnu psihološku podršku porodicama dece sa invaliditetom. Roditelji često ne prepoznaju da je i njima potrebna pomoć, skloni su da zanemare svoje potrebe. Kod nas, nažalost, nije razvijena sistemska podrška raznim ranjivim društvenim kategorijama – kaže u razgovoru za Kablarnet psiholog i psihoterapeut Ana Miletić – Milovanović.

Foto: Kablarnet Ana Miletić – Milovanović, psiholog i psihoterapeut

Porodice dece sa invaliditetom suočavaju se sa brojnim teškoćama – finansijskim, pre svega, a zatim i reakcijama okoline, ličnim preispitivanjima o načinu vaspitanja deteta sa invaliditetom, međusobnim optužbama i prebacivanjem krivice između partnera.

–Brak se često razvodi ili opstaje formalno, a brigu o detetu najčešće preuzima majka. Na porodičnim sastancima i raznim grupama podrške često viđam samohrane majke. Uzimajući sve ovo u obzir, organizovana psihološka podrška  za roditelje dece sa invaliditetom je neophodna, kako bi se očuvala zdrava porodica i uskladile vaspitne poruke roditelja – priča Milovanovićeva o  iskustvima iz prakse.

Sa stanovišta psihologije, porodica porekla ima ključnu ulogu u kreiranju doživljaja lične vrednosti, i ovo važi za svaku osobu, imala ona invaliditet ili ne.

-Tokom odrastanja imamo potrebu da nam svet bude predvidivo mesto. Zaključke o tome koliko vredimo, kakvi su drugi ljudi, život i svet, donosimo na osnovu malog broja iskustava i ograničenog saznajnog aparata. Sasvim drugačiji zaključak o sebi imaće “mamino zlato” od deteta koje je ignorisano ili zlostavljano. Pritom, za svakog roditelja je veliki izazov dete koje je bolesno ili ima invaliditet, pa vaspitni stil  prema detetu koje ima ovakve teškoće može biti potpuno drugačiji u odnosu na zdravo dete istog roditelja – ističe Milovanovićeva i dodaje – neki roditelji su skloni prezaštićivanju. Na taj način vaspitavamo nesamostalne, pasivno – zavisne osobe kojima nedostaje samopouzdanje. Drugi roditelji mogu osećati bes i frustraciju zbog detetovog invaliditeta. U tom slučaju ono raste u osobu niskog samopoštovanja, a postoji opasnost i od pojave niza raznih psihičkih poremećaja.

Ana Miletić – Milovanović  upozorava da se adolescenti sa invaliditetom mogu suočiti sa raznim teškim iskustvima. Pored sklonosti ka negativnim samoprocenama, mogu doživeti odbacivanje od strane vršnjaka, što je u ovom osetljivom periodu kad nam je mišljenje okoline od primarnog značaja, ima posebnu težinu.

– Tokom odrastanja sebe definišemo onako kako nas drugi, nama važni definišu. Ukoliko veći deo našeg okruženja ima o nama iste stavove, veća je verovatnoća da ćemo te stavove i mi prihvatiti kao svoju istinu o sebi. Prihvatanje određenih obrazaca ponašanja, izvesna doza konformizma, nužna nam je za opstanak. Tim više, ako osoba doživljava da zbog invaliditeta nije u skladu sa nekim propisanim standardima lepote ili doprinosa društvu, ukoliko se oseća izolovano, bespomoćno i zavisno.

Osobe sa invalidtetom svih uzrasta često imaju teškoće sa samopoštovanjem i samopouzdanjem. U odraslom dobu suočavaju se sa novim izazovima kao što su partnerski odnosi, osnivanje porodice i roditeljstvo. Žene sa invaliditetom, u razgovoru sa psihoterateutom, često navode da je u njihovom okruženju postojalo prećutno očekivanje da neće zasnovati sopstvenu porodicu.

–Majke sa invaliditetom su često izložene raznim uticajima iz neposredne okoline. Od podrške do osude da je egoistična, da nije u stanju da detetu pruži potrebnu negu, ili čak, da rađajući dete priprema sebi pomoćnika za starost – navodi naša sagovornica i ukazuje na posledice urušenog samopouzdanja i samopoštovanja – U psihoterapijskom radu osoba sa invaliditetom često se srećem sa anksioznošću, depresijom i paničnim napadima. Kako bi osobe sa invaliditetom i njihove porodice mogle uspešno da prevaziđu sve ove teškoće, neophodna je organizovana i kontinuirana psihološka podrška, iza kojih bi stajala država, a ne kao do sad, od slučaja do slučaja u okviru nekih projekata, kao povremena pomoć – zaključuje Ana Miletić – Milovanović.

 Kablarnet.rs

Tekst je objavljen u okviru projekta “ Moj put do majčinstva” koji je sufinansiran iz budzeta grada Čačka, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2019. Godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izrazavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

 Nastaviće se…