Грађевинска индустрија из године у годину цвета широм света, aли са растом ове гране привреде, расту и количине грађевинског отпадкоји неретко заврши и где му место није.Ова врста отпада представља  око 75 процената укупне количине отпада у Србији.Рециклажом  се грађевински отпад може поново искористити и на тај начин сачувати и уштедети ресурсе али и заштитити животну средину.

„ У Србији тренутно не постоји пракса одвојеног сакупљања отпада од грађења и рушења, и не постоји шема за рециклажу ове врсте отпада. Рециклирају се само мале количине отпада од грађења и рушења, асфалт се рециклира у малим количинама (у 2018. години рециклирано је мање од 1.000 тона). Иако постоји генерална законска обавеза да произвођач отпада одвојено прикупља настали отпад и сортира га у складу с будућим третманом, ова одредба није на снази услед непостојања подзаконског акта“, наводи се у Програму управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031.године.

У Србији се углавном  рециклира отпад високе економске вредности, попут метала, док  други потенцијално рециклабилни материјали (дрво, стакло, опека,бетон)завршава на депонији или чешће на нелегалним локацијама.

„Виђали смо тај грађевински отпад и на обалама Западне Мораве. На тоне бетонских гредабило је изручено у близини корита ове реке. Свуда се нешто гради и на сваком кораку су планине шута. Када је мој комшија изводио радове на кући, позвао је  Комуналац да  дотера контејнер у који  је побацао све што је остало након реновирања, и то га је коштало 2.500 динара. Али, бар се решио шута и изнео га из свог дворишта,“, истиче  Чачанин Миленко Ристић за Кабларнет.

Фото: Кабларнет

Отпад настао извођењем грађевинских радова, грађани често остављају испред или у контејнере за комунални отпад.

„Грађани тренутно немају другу опцију, јер се ова врста отпада још увек законски третира као инертни комунални отпад – неопасни. Исто важи и за извођаче грађевинских радова, који би по нама морали бити сертификовани, из разлога што се у оквиру својих активности баве и опасним материјалима. Наглашавамо чињеницу да мешани отпад настао извођењем грађевинских радова спада у групу опасних материјала“, истиче Дејан Бојовић, председник  Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Грађевински отпад укључује отпад који настаје приликом градње објеката или јавне инфраструктуре, реконструкције, одржавања или рушења постојећих грађевина, као и отпад настао од ископаног материјала, који се не може без претходне обраде користити. Неопасан грађевински  отпад je: бетон, земља, цигла, стакло, камен, пластика, цреп и керамика, бакар, бронза, месинг, гвожђе, челик, изолациони материјали, гипс, дрво. Опасан отпад од грађења и рушења обухвата материјале који садрже азбест или живу, заптивачи и глазуре који садрже PCB,остале отпаде од грађења и рушења који садрже опасне супстанце. Тренутно се у Србији не примењује довољно пракса раздвајања опасног и неопасног грађевинског отпада, иако је одвајање на месту настанка од суштинског значаја за омогућавање рециклаже. Ако је опасан грађевински отпад помешан са неопасним, целокупна количина таквог отпада сматра се опасним.

Фото Кабларнет  

Процењује се да је грађевинска индустрија одговорна за 75 одсто потрошње природних ресурса – камена, песка, гвожђа, дрвета. Због тога европске директиве налажу да најмање 70 одсто грађевинског отпада мора поново да се употреби, како би се сачували природни ресурси. У Србији се поново употреби мање од 5 одсто грађевинског отпада.

„ Расположива статистика не даје реалне потенцијалне количине отпада од грађења и рушења у  Србији. Према подацима Републичког завода за статистику, 2020. године у Србији је генерисано 729.000 тона тог отпада.Међутим, ако се примени поређење са количинама отпада од грађења и рушења у земљама ЕУ, количине су вишеструко веће, односно потенцијал је од 1,6 милиона до 3,6 милиона тона.“, наводи се у Програму.

Третман неопасног отпада од грађења и рушења као замене примарних ресурса за грађевинске активности прилично је неразвијен у  Србији.Основне етапе у оквиру поступка рециклаже јесу сортирање, дробљење и просејавање, а завршни производ  се може користити у грађевинарству, за уређење земљишта, санацију девастираних подручја, као замена за шљунак у бетонским елементима…

Фото Кабларнет : Цигле се сматрају једним од еколошки најбољих материјала за градњу

Фото Кабларнет: Дрво је једини 100% рециклабилни биоразградиви, обновљиви материјал који имамо и који се може поново користити на много начин

Фото Кабларнет: Кортишћењем рециклираног бетона као шљунка смањује се потреба за његовим ископавањем. Већи комади могу бити коришћени у превенцији ерозије

Из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, истичу да је међу првим корацима у решавању проблема управљања грађевинским отпадом – законска регулатива.

„ За сада немамо никакву законску регулативу, према томе ни никакву обавезу у вези овог највећег тока отпада код нас. Потребно је увести у законске оквире саме радње извођења грађевинских радова, јер је и назив овог отпада – отпад од рушења и грађења, затим сам начин раздвајања овог материјала, његово место складиштења, даље обраде, односно да од ресурса постане материјал. Потребно је изменити или направити нове планове управљања отпадом или се угледати на Београд и Чајетину и направити посебне акционе планове за управљање отпадом од рушења и грађења, те тако на локалном нивоу регулисати ову врсту материјала и од њега створити квалитет. На тај начин отвориле би се нове прерспективе локалне самоуправе, стварајући могућности да се од проблема направи чист добитак“, истиче Дејан Бојовић.

Фото Кабларнет

Циљ је да се до краја ове деценије рециклира  40 посто грађевинског отпада у Србији, а до краја 2034.године и до 70 одсто.Програмом за управљање отпадом предвиђено је да се обезбеди  27 мобилних постројења за третирање  грађевинског неопасног отпада  на регионалном нивоу, при чему  свака локална самоуправа мора да обезбеди складиштење овог отпада након третмана. У овакав приступ управљања отпадом од грађења и рушења потребно је инвестирати око 15,5 милиона евра.

У  развијеним земљама Европе, грађевински  отпад се  третира као еколошки проблем и регулативе су веома строге, а  рециклира се до 99 посто производа добијених од рушења и грађења. Уколико би се грађевински отпад правилно одлагао, сортирао и рециклирао, Србија би била на огромном добитку – економском и еколошком.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.