Незнатно село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито по овоме великом светилу цркве православнеџ. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој обитељи, званој Флавијанова. После 10 година пређе у Палестинске манастире, и ту се најдуже задржи у обитељи светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и Теоктиста. Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах и наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога времена. По смрти светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, где у једној пештери, коју му ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година. После тога, када он поста савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем, скупљати око њега многи желатељи духовног живота. Убрзо их се скупи тако велики број, да је Сава морао зидати и цркву и келије многе. Дођоше му и неки Јермени, којима он одреди пештеру, где ће служити на јерменском језику. Када му отац умре, дође му његова остарела мајка Софија, коју он замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, где се она подвизаваше до краја живота. Многе напасти претрпе овај свети отац од блиских људи, од јеретика и од демона. Но он све побеђиваше, и то: блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ. Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, где је основао други свој манастир. Основао је свега седам манастира. Он и Теодосије Велики, његов сусед, сматрани су највећим светилима и стубовима Православља на Истоку. Цареве и патријархе они су исправљали у вери, а свима и свакоме служили примером смерности светитељске и чудесне силе Божје. После трудног и много плодног живота упокоји се Свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота. Између многих других чудотворних и добрих дела нека буде споменуто само то, да је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве. Тропар (глас 8): Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Саво оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше У средишту Кареје недалеко од Свештене општине и протатске цркве налази се испосница Светог Саве називана још и посница или типикарница, због свог јединственог типика. Једна од најугледнијих келија на Светој Гори, коју је подигао Свети Сава Српски 1199. године, одмах после подизања Хиландара, посвећена је Светом Сави Освећеном Јерусалимском, који се данас прославља. У њој се Свети Сава Српски посветио строгом испосништву према прописима Карејског типика који је сам написао, а чији се оригинал, као најстарији документ чува и данас у хиландарској библиотеци – ризници. Постоји неколико преписа тог списа али је најстарији онај урезан на мермерној плочи изнад улазних врата на зиду цркве карејске поснице. У посници Светог Саве следећи пример највећег српског светитеља живе монаси који се добровољно јаве за ту службу. Они не треба да се занимају ничим другим осим молитвом за цео свет и да за дан и ноћ прочитају цео Псалтир (књигу псалама Давидових из Старог завета), а у току седмице целокупно Четворојеванђеље. Ово не умањује ни у чему обавезу да се испуњава свакодневно Богослужење: полуноћница, јутрење, часови, вечерње, повечерје, већ напротив само га подвигом надограђује. После повлачења смерног старца Симеона 1999. године, у испосници Светог Саве служи отац Никодим. На иконостасу цркве испоснице налази се чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице коју је по предању донео Свети Сава из манастира Светог Саве Освећеног. Она се налази са десне стране царских двери на месту које је предвиђено за икону Господа Исуса Христа што је редак, али не и јединствен случај у православљу. Уз Млекопитатељницу Свети Сава је из манастира Светог Саве Освећеног, из Свете Земље донео и чудотворну икону Пресвете Богородице – Тројеручицу као и штап Светог Саве Освећеног (патерицу) која се дуго налазила у истоименој келији недалеко од Кареје, а од Светог Илије (2. август) 2004. године патерица се чувала у посници. Данас се штап Светог Саве – Патерица налази у Хиландару поред саме Тројеручице, заједно са другим штапом који је Св. Сава добио од Византијског цара да се њиме устоличавају хиландарски игумани. Ова пракса је сачувана до данас.

Извор:Охридски пролог и блог оца Онуфрија Хиландарца – Светогорске стазе