Postoje mesta koja pamtimo, i postoje mesta koja zauvek nosimo u sebi. Za mnoge od nas, Atletski klub Sloboda Čačak je upravo takvo mesto. Šezdeset godina jednog kluba nisu samo godine, medalje, rekordi i rezultati. To su hiljade treninga, umorne noge i osmesi posle trke. To su putovanja, takmičenja, navijanja, prve pobede i porazi iz kojih smo učili. To su prijateljstva koja su počela na atletskoj stazi, a neka od njih traju čitav život.

Na toj stazi odrastale su generacije čačanskih atletičara. Tu smo učili da budemo uporni, da ne odustajemo kada je teško i da uvek postoji još jedan korak koji možemo da napravimo. A iza svakog našeg koraka stajali su ljudi. Naši treneri, koji nisu merili samo sekunde i metre. Prepoznavali su naše mogućnosti, hrabrili nas kada sami nismo verovali da možemo i učili nas lekcijama koje su nam mnogo kasnije značile i van sporta. Zato danas, povodom 60 godina AK Sloboda, sa posebnom toplinom i zahvalnošću mislimo na sve njih – na trenere, atletičare, sportske radnike, roditelje, prijatelje kluba i sve one koji su utkali deo sebe u njegovu istoriju. Sa nežnošću se sećamo i onih kojih više nema među nama. Vreme prolazi, ali ljudi koji su obeležili našu mladost ne nestaju. Ostaju u pričama koje prepričavamo, starim fotografijama, rezultatima, ponekom zaboravljenom detalju sa treninga i u onom posebnom osećaju koji se javi kada se ponovo sretnemo posle mnogo godina. Jer Sloboda nije bila samo klub u kojem smo trenirali. Bila je deo našeg odrastanja.

Danas možda više ne stojimo svi zajedno na istoj stazi, ali nas ona i dalje povezuje. Zato neka ovaj veliki jubilej bude prilika da jedni drugima kažemo jedno jednostavno i iskreno – hvala. Hvala svima koji su gradili Slobodu pre nas. Hvala onima koji su je gradili zajedno sa nama. I hvala mladim generacijama koje danas nastavljaju tamo gde smo mi nekada trčali.