Манифестација “Дани Чачка у Београду 2019”
Манифестација “Дани Чачка у Београду 2018”
Манифестација “Дани Чачка у Београду 2017” 

            ИСТОРИЈА ИМЕНА ЧАЧАK И ДАН ЧАЧKА

      Овога пута почећемо нашу причу од кнеза Страцимира, рођеног брата великог жупана Стефана Немање. Он је између 1172. и 1190. године у тадашњем Моравском Градцу на реци Морави подигао манастир посвећен Пресветој Богородици који је одмах добио статус краљевског манастира. Жичком повељом краљ Стефан Првовенчани изузео га је из архијерејске власти заједно са Студеницом, Ђурђевим Ступовима и Хиландаром. За време реогранизације српске цркве између 1319. и 1321. године изгубио је статус краљевског манастира и постало седиште Градачке епископије. Успостављање новог црквено-административног центра изменило је живот манастирског властелинства и створило услове за настанак Овчарско-кабларских манастира, познатијих као ”Српска Света гора”, као и групе манастира у подножју планине Јелице. Непосредно поред епископије, на караванском путу за Рудник, развило се градско насеље Чачак, насеље које је добило ново име у замену за дотадашњи назив Градац. Под тим новим именом први пут је поменут у Дубровачким списима од 18. децембра 1408. године. Тај датум првог писаног помена имена Чачак слави се као “Дан Чачка”, прославља се у самом Чачку, а традиционално га обележава га и Удружење Чачана у Београду. Према тумачењу научника име Чачак датира од пре турског времена и уклапа се словенску етимологију речи. По њима Чачак представља ”груде по путу од смрзнутог или осушеног блата, камење по путу које штрчи из земље.”

      И сама прича о помену Чачка у Дубровачким архивама је занимљива. Почетком XВ века Монахиња Јевгенија, то јест замонашена Kнегиња Милица, заједно са синовима Стефаном и Вуком Лазаревићем склапа споразум са дубровачким грађанином Маројем Лебровићем да он буде њихов царински заступник, то јест цариник Рудничке и Шетоњске царине. Постоје сачувани писани трагови из 1399. и 1402. године о Маројевом сравњивању царинских рачуна са монахињом Јевгенијом. Пар година касније Мароје је већ поседовао кућу у Чачку у којој је боравио са сином Милом. У тој кући у Чачку 18. Децембра 1408. године нашла су их двојица дубровачких курира, Прибислав и Утјешен, и предали им два судска позива. Позвани су на суд због неизмирених рачуна према повериоцима, Павлу Гундулићу, Kлементу Бодачићу и Николи Рањини. Документ о том догађају, као први писани помен Чачка, похрањен је у дубровачком архиву у серји докумената под именом “Леттере е цоммисиони ди Леванте”, што би у преводу значило “Писма и упутства са истока”.

      Уз мало историјске приче, Удружење Чачана у Београду још једном жели свом вољеном граду мирну и просперитетну будућност на 612. годишњицу његовог првог писаног помена под овим именом. Исто желимо и свим његовим становницима, како онима који живе у Чачку, тако и онима који су ма колико хиљада километара далеко увек били и остали Чачани. Надамо се да ће и ова пошаст пандемије проћи и да ћемо се вратити уобичајеном начину живота. До тада, нака вас и ваше најмилије прати добро здравље, срећа и напредак.

С поштовањем,