Услуга персоналне асистенције доступна је пунолетним лицима са инвалидитетом, са процењеним I или II степеном подршке, у складу са прописаним стандардима за пружање услуга социјалне заштите, која остварују право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, способна су за самостално доношење одлука, радно су ангажована или су активно укључена у радразличитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвених активности, односно укључена су у редовни или индивидуални образовни програм.

Персонални асистент ангажован је у раду са једним корисником, најмање 20 а највише 40 сати недељно, према процењеним потребама и капацитетима корисника.

Фото: др Милена Стојановић, Центар за самостални живот ОСИ Србије

„Што се тиче Центра за самостални живот ОСИ Србије , као лиценцираног пружаоца услуге персоналне асистенције, ову услугу користи између 165 и 180 корисника. У Моравичком округу, (податак за град Чачак) услуга се пружа за 20 корисника“, наводи председница Центра за самостални живот инвалида Србије, др Милена Стојановић.

Да ли је услуга персоналне асистенције довољно развијена у Србији?

„Нажалост, овај вид подршке самосталном животу особа са инвалидитетом још увек није довољно развијен у Републици Србији. Услуга је територијално неравномерно развијена, пружа се без континуитета у већини заједница, недовољан је обухват корисника, између осталог, и услед недовољног издвајања финансијских средстава за услуге социјалне заштите у локалним буџетима“.

На који начин избећи несигурност корисника и остварити континуитет услуге персоналне асистенције?

Услуга персоналне асистенције мора да има континуитет с обзиром на кориснике којима је намењена и у односу на њену сврху – обезбеђивање самосталности корисника у задовољавању свакодневних личних, социјалних потреба као и потреба у домаћинству. Ако нема континуитета  у прижању услуге, она губи смисао. Одрживост услуга се обезбеђује кроз финансирање из директних линија уместо пројектног финансирања“.

Да ли је потребно увести прилагођену услугу персоналне асистенције за подршку мајци и детету?

„ Да, има знатан број мајки са инвалидитетом као и девојака и жена које би желеле да се остваре у улози родитеља. Ипак, оне се не одлучују на овај потез због недостатка подршке родитељству од стране државе, друштва и непосредног окружења. Неким женама са инвалидитетом потребна је адекватна подршка у виду услуга социјалне заштите, посебно у периоду када се породе и ддок су деца мала. Ове особе не морају да имају 100% телесног оштећења (што је један од критеријума за кориснике услуге персоналне асистенције), а веома често их инвалидитет који имају онемогућава у безбедној нези детета. Уколико имају супружника или подршку родитеља, они су ти који који преузимају бригу о детету и пружају додатну подршку мајци са инвалидитетом. Веома често овакав вид подршке није довољан или недостаје. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, дефинисани су критеријуми за кориснике услуге персоналног асистента. Мада родитељство није децидно наведено у критеријумима, оно се у додатној процени потреба и бодовања корисника услуге , коју Центар за самостални живот врши након примарне процене потреба од стране Центра за социјални рад, узима у обзир као један од додатних фактора за стављање приоритета при одабиру корисника услуге персоналног асистента. Наравно, према мом личном мишљењу, не би треболо фаворизовати овај критеријуму односу на друге јер на тај начин стављамо у неповољан положај кориснике који се нису остварили као родитељи. Треба увек имати у виду , пре свега, процењени степен подршке кориснику у односу на задовољење потреба свакодневног живота“.

Iz serijala “I MI SMO TU”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.