За особе са инвалидитетом  сваки облик инклузије важан је на свој начин и има  незамењиву улогу у промовисању квалитетног и достојанственог живота. Учешће у културном и спортском животу је снажан мотив за рушење баријера, јер се на таj начин мотивише дух и јача свест о сопственим правима и могућностима. Инклузија добија на значају тек  онда када се избрише разлика између особа са инвалидитетом  и особа без инвалидитета, односно када учешће у културном и спортском животу није привилегија ових других.

У свету спорта, инвалидитет није препрека за постизање одличних резултата. Доказ за то су и успеси Тање Микашевић, репрезентативке Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом, која је са државних и међународних такмичења у Чачак донела бројне медаље. Бивша кошаркашица није одустајала од својих спортских снова ни када је било најтеже, само је променила терен.

Фото: Тања Микашевић

“Од најранијег детињства волим спорт. Једноставно сам спортски тип.Спорт утиче на наше физичко стање, активни сте, лакше функционишете кроз све сфере живота. Путовала сам, упознала пријатеље за цео живот. Стекла сам и нека нова искуства, не само спортска везана за стони тенис, већ животна која су ме учинила јачом. То је једна врста доказивања. На сваком тренингу учите да будете упорни, да морате радити пуном снагом. Особама са инвалидитетом препоручујем да се укључе у неки спорт. Имаће мирнију психу, долазиће до нових сазнања разменом искуства. Могу да имају и нека друга интересовања, али мени спорт лежи, прија”, каже Тања која се храбро хвата у коштац са изазовима на спортском терену и ван њега.

Уметност и спорт не познају границе и не правe разлике међу људима . Уметност се може  конзумирати на  више начина и уз помоћ различитих чула, па је тако доступна и особама са инвалидитетом у свим  њеним облицима. Могућност особе да се изрази у разним уметничким правцима је право за које би сви требало да имају једнаке прилике у остваривању.  Kроз уметнички рад долази се у контакт са својим подсвесним садржајем, са најдубљим емоцијама, са могућношћу да изразите своје аутентично биће.

За  Бранка Пауновића , цртање је љубав из детињства. Графитна оловка, и парче папира увек су били довољна инспирација за овог Чачанина.

Фото: Бранко Пауновић

“ Мене је одувек привлачио тај стваралачки амбијент, та могућност да нешто сам направим, али и да напредујем. Kада нацртате нешто и после месец дана вежбања, увидите да сте напредовали, да сте усавршили свој рад, то је добар осећај. Некад се занесем па радим по неколико сати а да то и не приметим. Пролети време. Kроз рад нестане сва негативна енергија коју има свако од нас. Стваралаштво представља начин да се пренесу емоције, подстакне размишљање, а у групи оствари повезаност и осећај припадности”, каже Бранко.

Управо уметници са инвалидитетом су ти који указују на дискриминацију присутну у друштву, на реалне и искрене слике  живота са инвалидитетом, као и на потребу изједначавања права кроз уметност. Драгана Максимовић, из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом, истиче да је сваки вид бављења креативним радом значајан.

Фото: Драгана Максимовић

“Жеља нам је да се и други људи упознају са радом и креативношћу особа са инвалидитетом. Од нас се најчешће то не очекује, али када нешто постигнемо, то буде веома значајно и доводи до разбијања стереотипа и предрасуда. Сатисфакција свакако постоји,  осећаш се боље, јача се самопоуздање, јер нас кроз стваралаштво заједница  доживљава као једнако вредне и равноправне чланове друштва”, истиче Драгана.

Kултура  има значајну улогу, не само да оснажује особе за изражавање кроз уметност, већ утиче на климу у друштву и смањује предрасуде и дискриминацију. Кроз уметничка дела ствара се и слика друштва, а уметност би требало да одигра кључну улогу у процесу сензибилизације најширих група.

Iz serijala “I MI SMO TU”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.