Branko Jelić je ovih dana bio u poseti rodnom Čačku. Popularni Jelka, za one koji ne znaju ili nisu sigurni, više od deceniju i po živi u Australiji. U Pertu je okončao igračku karijeru i sa porodicom odlučio da ostane da živi u zapadnoj Australiji. Podsećamo da je zbog svestranosti relativno kasno doneo odluku o fudbalskoj karijeri. Iz Borca, u kome je počeo da trenira, prešao je u Zvezdu, pa u Vojvodinu iz koje je otišao u Kinu. Retko se dešava da se igrači iz Kine ponovo nađu u Evropi, ali Jelić je zaigrao za Kotbus i dao čuvene golove minhenskom Bajernu.

Iskoristili smo susret uživo i Branku postavili više pitanja.

Prvo, suvišno pitanje, ali, da li ste se adaptirali na život u Australiji?

„Naravno, nakon ovoliko godina, plus, ovo je vreme globalizacije, lake komunikacije, kada smo na jedan klik od bilo koje tačke na planeti. Kratko, jesam“, smeši se Jelić i daje odgovor i na drugo suvišno pitanje.

Kod nas počinje jesen, a u Australiji?

„Pa kreće proleće, do 1. decembra, kada kreće leto koje traje do prvog dana februara kada i tamo startuje jesen“.

Koliko ste stigli da obiđete kontinent?

„Još dok sam bio aktivan igrač obišao sam veći deo Australije. Možda nisam bio u centralnom delu zemlje, ali sve veće gradove sam posetio. Pert je na zapadu, udaljen je, pa svaki let traje minimum po tri, četiri sata. Na utakmice smo išli nekoliko dana ranije pa sam uspevao puno toga da obiđem, vidim…Ipak, potrebno je i vreme za aklimatizaciju jer svaka držva ima drugu vremensku razliku. Zone u Australiji su čak na pola sata“.

Generalno, da li se za Australiju može reći da je država koja neguje humanost?

„Prilično. Oni vode računa o starim ljudima, penzionerima, ljudima sa nekim invaliditetom…Po tom pitanju su možda među prvima u svetu. Nisam živeo u Skandinaviji pa ne znam da li su skandinavske zemlje bolje. Što se tiče ljudskih prava mogu reći da su i pomalo ekstremni, ako smem tako da kažem“.

U Srbiji su pomalo ljuti na Australiju zbog zatvaranja prvog reketa sveta?

„I sam sam bio kivan zbog ponašanja prema Noletu. Veliki sam fan, ali i ljudi u Australiji nisu sa odobravanjem gledali na taj potez administracije. Međutim, pošto je Australija veštačka država oni su od samog nastanka države propisali striktne zakone koji moraju da se poštuju. Ako nešto nije po zakonu onda to nije po zakonu i nema popusta. Sećam se, kada sam došao u Pert upozorili su me da slučano ne vozim u alkoholisanom stanju. Oni to jedva čekaju i objavljuju na sva zvona da im budeš kao primer. Nole im je tada došao kao kec na deset. Iskorišćen je kao primer za ceo svet jer ima svoje „ja“, dolazi iz Srbije, sme da govori o svemu…Bio je u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Melburn je u to vreme bio najekstremniji, svaka država ima svoje zakone i svojim ljudima su svašta radili, mislim na zatvaranja, ograničavanja kretanja…Istrajavaju na poštovanju zakona“.

Jedna od vodećih tema u Srbiji je rudarenje litijuma. Blizu Perta je rudnik litijuma, Rio Tinto je kompanija iz Australije sa mešovitom vlasničkom strukturom. Kako oni gledaju na rudarenje?

„Kada kažemo blizu Perta rudnik je prilično udaljen od grada. Australija je ogromna zemlja, potrebno je više sati letenja da bi se stiglo do rudnika. A rudarstvo, po mojim informacijama, izdržava zemlju, prilično su bogati rudama. Ipak, tamo i ovde, različite su stvari. Pert je doživeo ekspanziju zahvaljujući rudnicima, ljudi tri sedmice rade u rudniku, pa jednu dođu u grad. A grad je kao sa razglednice, pun zelenila, opština je propisala koliko moraš da imaš stabala, vazduh i voda su čisti. Da podvučem rudnik je od grada udaljen kao Srbija od Švedske. Zemlja je ogromna, sa oko 20 miliona stanovnika, ali je istočna obala gušće naseljena. Svi žive u kućama, sa velikim dvorištima, malo ima zgrada, a poenta je da si blizu auto – puta pa ti je sve na 15, 20 minuta. Pert je idealan za mlade porodice gde će deca odrastati uz zelenilo, na vazduhu, uz veliku sigurnost “.

U Pertu mahom žive Britanci?

„Da, najengleskiji grad, ali ima Italijana, Grka, ljudi iz eks ugoslavije. Srpska zajednica je velika i svi se poštujemo, mislim na Slovence, Makedonce, Hrvate, Bosance…“.

Nastaviće se…

Đ.M.