Poštovani čitaoci,

Počeo je oktobar, mesec u kojem „Vreme“ puni 35 godina. Nije malo i nije uvek bilo lako. Ali, bili smo i ostali nezavisni, van korporacija, bez tajkuna, uprkos režimima.

Zato ovog meseca slavimo, častimo i spajamo lepo i korisno.

U oktobru dajemo čak 35 ODSTO POPUSTA na godišnje i polugodišnje pretplate na digitalno izdanje „Vremena“! Samo kliknite OVDE i odaberite pretplatu.

Tako čitate „Vreme“ za nekih 120 dinara po broju (umesto 350), a nama pomažete da odolevamo.

Na kraju, čestitamo i vama! Bez vernih čitalaca ne bismo dogurali do 35, a sa njima doguraćemo i do 100!

A sada počinjemo:

Praviti nešto sa idejom da propadne, zar to nije bizarno? Zamislite knjigu koja se raspadne posle jednog čitanja ili stolicu koja pukne posle godinu dana? Jeste bizarno.

Neki ljudi se kunu da su se useljavali u stanove u bivšoj Jugoslaviji pedesetih ili šezdesetih godina, i da nikada nisu promenili sijalicu.

Ali, to je bilo juče. Danas je poznato da se električni i elektronski uređaji prave ili rđavo ili, još gore, svesno tako da ispuste dušu posle godinu, dve ili tri. Taman kad istekne garancija.

„Planirani defekt nije dozvoljen, ali ga je teško dokazati“, kaže nam Manuel Hojserman, portparol i tehničar iz firme Ifixit, o kojoj će još biti reči. „Kad se kvar desi odmah posle isteka roka, naravno da to deluje kao namerna provokacija nove kupovine.“

Još dvadesetih godina je formiran svetski kartel proizvođača sijalica koji su ciljali da sijalica radi svega hiljadu sati – kartel je otkriven tek decenijama kasnije.

Jasno je zašto – kad se sijalica, mikser ili mobilni telefon ne bi kvarili, ili možda ponekad trebali sitnu popravku, proizvođači bi mogli da zatvore radnju.

Ali, kako priča Hojserman, češće je stvar u lošoj izradi nego u genijalnom zlom planu.

„Recimo kritični delovi su slabo izrađeni, sa plastikom koja može da se deformiše. Ili kad popravljivost nije u vrhu prioriteta. Tobož zarad dizajna, uređaj poput telefona bude tanak, lep, ali ne može da se popravi.“

Na primer, moderni smartfon se lepi. „Potrebna je toplota da se odlepi pa se komplikovano ulazi u uređaj. Neki kao Epl imaju specijalne šrafove koji nisu široko rasprostranjeni pa nisu ni šrafcigeri.“
Tu u igru ulazi Ifixit. Ova američka firma postoji dvadesetak godina i do sada su na raspolaganje stavili preko sto hiljada besplatnih uputstava za popravku uređaja, od konzola za video-igre do usisivača.

Recimo, autor ovog njuzletera ima noviji Samsungov smartfon. Kad-tad će baterija popustiti – kod Ifixita ima da se poruči mali set sa alatima (doživotna garancija!) i rezervnom baterijom za manje od 40 evra.

„Popravka zavisi od uređaja. Verujemo da svako može da uspe, ali u zavisnosti od broja koraka, mnogi se ne usuđuju“, priča Hojserman za Međuvreme.

„Uzmimo da za normalni smartfon treba sat vremena da se zameni displej – mora da se radi sa toplotom. Razvili smo mali alat koji može da se zagreje u mikrotalasnoj, ali može da se koristi i fen oprezno, jer telefon može da izdrži oko 80 stepeni.“

Delove nabavljaju ili od proizvođača ili od drugih firmi, mahom iz Kine, koje maltene kopiraju originalne delove.

Najviše muka imaju sa Eplom. Hojserman diplomatski kaže da Epl voli da „zadrži kontrolu nad svojim uređajem“. Recimo, ako u Ajfon ugradite bateriju koja nije baš original, on će to prepoznati i upozoravati vas ili čak ograničiti neke funkcije.

No, duh vremena ide u pravcu popravki. Prošle godine je u EU ojačano „pravo na popravku“. Rezervni delovi duže moraju biti na tržištu, kao i softveri.

U Ifixitu nisu skroz zadovoljni. Traže još jaču modularnost – ono kad uređaj možete da rastavite jednostavno. „Posebno kod ključnih delova. Baterija telefona hemijskim procesom popušta pa gubi kapacitet, displej se lako razbije. To bi trebalo da bude lako zamenjivo.“

Kaže, popravka je važna jer štedi resurse poput retkih zemnih metala. „Reciklaža je u redu, ali to treba da bude poslednji korak jer njome ipak propadaju mnogi resursi.“

Poslednjih godina, svet stvori preko šezdeset miliona tona elektronskog otpada godišnje. Ali, možda ne mora da važi ono – ma jeftinije mi da kupim novo nego da popravim.

Nemanja Rujević
 medjuvreme@vreme.com

“Code escape room” je interaktivna igra koja zahteva rešavanje zagonetki i šifri u ograničenom vremenu kako bi učesnici pobegli ili postigli cilj.

– Igre se zasnivaju na različitim temama kao što su detektivske priče ili naučna fantastika i mogu se igrati uživo ili online.

– Namenjene su podsticanju logike, timskog rada i kreativnog razmišljanja, a popularne su za izgradnju timske kohezije i zabavu sa bliskima.

– Lokacija u Čačku nudi tematske sobe vezane za Nikolu Teslu, zatvor i diskoteku, idealne za decu, porodice i team building.

– Dodatna vrednost uključuje sigurnosne mere kao što su nadzor kamerama i mogućnost prisustva jednog odraslog s decom.

– Prednosti uključuju razvoj kritičkog razmišljanja i komunikacijskih veština kroz igru.

– Kontakt za rezervacije: 060 544 33 44.