– Grupa talentovanih učenika iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske provela je petnaest dana na Krfu.

– Među učenicima je bilo šestoro dece iz Udruženja Svetog manastira Hilandara, “Teofil 1198”.

– Deca su putovala na Krf na predlog svojih nastavnika.

– Projekat je realizovalo Pravoslavno-sportsko udruženje “Sveta Srbija”.

Krf – stopama naših predaka

Na ovaj put, pošli smo naivni, nespremni i bez velikih očekivanja. A evo, sad je treći dan od kako sam se vratio, i misli i duša su mi još uvek tamo i pevaju pesme palih boraca.

Međutim, šta je to što me priziva, što me vuče nazad? Zašto želim ponovo da se vratim? Društvo? Nije, družiću se sa njima i ovde. Plaže? Viđao sam i bolje. Šta je ta radost zbog koje hoću da se vratim, ta euforija?

Privlači me život u zajednici, u miru.  Duh zajedice je moderan čovek odavno izgubio, a ni ne shvata da konstantno traga za njim. U takvoj zajenici, gde su ljubav, molitva i Bog na prvom mestu, na ostrvu koje ima Božansku energiju i svetost zbog naših neustrašivih predaka, gde svi pevamo i sviramo, radujemo se, stvorili smo, kako bih se izrazio, recept i dom u našim srcima da se Sveti duh useli u nas.

LJudi! To nije radost. Nije euforija. To je svetlost, to je istina. On je sam Hristos , Bog naš, koji se uselio u nas. Na ostrvu smo se odrekli sebe i dopustili NJemu da progovara kroz nas.

Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.

Strahinja Jugović

Evo naših pitanja, u nastavku, i odgovora učesnika kampa koji je priredilo udruženje “Sveta Srbija”.

1. Kakvi su tvoji utisci sa kampa?

2. Opiši susret sa ostrvom Vidom i srpskim spomenicima.

3. Koje radionice si najviše voleo/la da posećuješ i zašto?

4. Kako ste reagovali na zaduženja koja ste imali?

5. Svaki put ste posećivali različite plaže?

6. Da li bi izdvojio/la nešto što je bilo posebno zanimljivo tokom boravka u kampu?

7. Bilo je i dodele pohvalnica. O čemu se zapravo radi?

Strahinja Jugović, učenik četvrte godine Matematičke gimnazije u Beogradu:

1. “Oduševljen sam. Nakon ovog kampa zapravo shvatam koliko ljudima nedostaje život u zdravoj zajednici gde se gaje rodoljublje, hrišćanstvo, radne navike i ostale vrednosti”.
2. “Kao i kad sam bio na Svetoj Gori, Vido u sebi ima dušu. Nakon obilaska se osećaš ispunjeno, smireno, Božanski radosno. Veličina žrtve koju su naši preci podneli slična je onoj koju je sam Hristos nama priredio. LJubav bez žrtve ne postoji i zato Vido i jeste sveto mesto”.
3. “Učestvovao sam na svakoj radionici. Hteo sam da doprinesem zajednici što više. Najviše sam voleo radionice grčkog jezika i istorije , kao i glumu, ali sam se takođe pronašao i kad se igralo, pevalo, sviralo i tako dalje. DŽombe su nam se stvarno posvetile i moram da priznam da mi je pevanje jako prijalo iako sam inače osoba koja ne voli da pusti glas”.

4. “Život u zajednici podrazumeva da svako ima svoj zadatak i dužnost. U takvom okruženju, gde se zna ko šta radi, svi rade i druže se, obaveze ne predstavljaju teret, već uživaš u njima. Rad oplemenjuje”.

5. “Da. Najlepša je bila plaža Sidari, poznata po lekovitom blatu koje ljudi stavljaju na kožu i tunelu ljubavi”.

6. “Ispričaću vam zanimljivost sa kampa. Pošto je bila gužva u tuš kabinama unutar kampa momci i ja smo se uglavnom kupali na otvorenom. Kad god dođemo, jedna ista žabica je izlazila iz rupe u kojoj boravi da nas pozdravi. Žabu smo nazvali Mića. Naučili smo Miću da kaže ćao i da baci pet”.

7.”Pohvalnice su bile dodeljivane u oblastima sporta, umetnosti, pohvanice za veče talenata koje je bilo organizovano u kampu poslednje veče, kao i pohvalnice za najboljeg druga, drugaricu i najvrednijeg kampera. Ja sam dobio pohvalnicu za sportistu kampa”.

“Razgovarao sam sa Marijom Spasojević, jednom od vaspitača na kampu. Pod utiskom sam njene priče, kroz šta je sve prošla i kako je savladala jednu od najvećih bolesti savremenog doba. Način na koji je ona pričala o ljudima koji su bili tu za nju i pomogli joj da ne prolazi sama kroz to, shvatio sam da ovaj kamp nije samo druženje nego moja druga porodica”.

Strahinja Jugović, četvrta godina Matematičke gimnazije:

FOTO: Strahinja Jugović

Sada se “družimo” sa Sofijom Krnjajić, učenicom osmog razreda OŠ „Milica Pavlović“

1. Kakvi su tvoji utisci sa kampa?

2. Opiši susret sa ostrvom Vidom i srpskim spomenicima.

3. Koje radionice si najviše voleo/la da posećuješ i zašto?

4. Kako ste reagovali na zaduženja koja ste imali?

5. Svaki put ste posećivali različite plaže?

6. Da li bi izdvojio/la nešto što je bilo posebno zanimljivo tokom boravka u kampu?

7. Bilo je i dodele pohvalnica. O čemu se zapravo radi?

1. “Utisci sa kampa su neopisivi. Zaista jedno od najdragocenijih iskustava u mom životu i sigurno najlepše putovanje do sad”.

2. “Na kampu se naravno u prvi plan stavljala poseta ostrvu Vidu i priča o stradalim srpskim vojnicima. Sama poseta ostrvu Vidu nas je sve ostavila bez reči. Svakom spomeniku srpskim vojnicima posvećivala se posebna pažnja. Takođe, ostavile su nas bez reči i priče o stanju spomenika na Krfu pre angažovanja ljudi koji su smatrali sebe odgovornim, a koji su kasnije bili pokretači projekta ,, Stopama naših predaka”.

3. “Sve radionice su bile zanimljive i kreativno osmišljene. Ja sam najviše uživala u radionicama kaligrafije i sporta”.

4. “Zaduženja su vremenom postala zdrava rutina i često bi im dodali notu zabave uz prskanje ili pevanje”.

5. “Na plaže smo išli gotovo svaki dan i sve su bile divne”.

6. “Ovaj kamp je zasnovan i pre svega osnovan radi kulture sećanja i očuvanja istorije našeg naroda. Međutim istorija se balansirala sa verom. Postili smo pet dana, veče pred pričešće smo se ispovedili. Neverovatni razgovori sa sveštenicima u kampu mnoge su doveli o suza. Divno iskustvo”.

7. “Pohvalnice smo dobijali na karaju kampa na osnovu postignutih rezultata na sportskim takmičenjima i isticanju na večeri talenata”.

8. “Zdrave navike koje smo usvojili na kampu su zaista dragocene. Ono što smo na kampu naučili o našim precima i stradanju Srba u Prvom svetskom ratu ostaće nam urezano do kraja života. Neka prijateljstva koja smo tamo stekli ostaće nam do kraja života dok će druga biti u lepom sećanju. Niko se nije vratio isti”.

НОВОСТИ

Деца из Добротворно-образовног удружења Светог манастира Хиландара „Теофил 1198” учесници пројекта „Стопама наших предака”