Hilandarska kelija Sv. Jovana Zlatoustog
IZVOR: https://www.instagram.com/p/DC08NAssEdj/
Hilandarska kelija Sv. Jovana Zlatoustog
Smeštena je severozapadno od centra Kareje – na nešto više od kilometra udaljenosti.
Bila je izrazito aktivna do pre stotinak godina. Brojala je oko sto ruskih keliota.
Prvobitno je osnovana u 11. veku zajedno sa Hilandarom – o čemu svedoči natpis na kamenu, pronađen prilikom iskopavanja stare crkve.
Današnje zdanje, nažalost opustelo i urušeno, izgradili su ruski monasi u 19. veku. Gradnja velikog hrama otpočela je 1888. godine, dok je osvećenje izvrešeno šest godina kasnije.
Osvećenju je trebalo da prisustvuje i tadašnji srpski Mitropolit Mihailo, međutim bio je sprečen, usled čega šalje pismo izvinjenja. Ipak, on će kasnije posetiti keliju, prilikom boravka na Svetoj Gori.
Inače, monasi ove kelije kasnije prelaze u Srbiju, odnosno u manastir Visoki Dečani – u prvoj polovini 20. veka, inicijativom Mitropolita Mihaila.
Nekada su se ovde nalazile štamparija, pošta i banka. Postoji knjiga, u izdavaštvu kelije iz 1913. godine, koja svedoči o brojnosti svetogorskih monaha. Srba je tada bilo 150 na Svetoj Gori.
Takođe, bila je poznata i po ikonopisačkoj delatnosti – pojedina ikonografska ostvarenja ove kelije čuvaju se unutar sabornog Hrama manastira Hilandara.
Imala je podvorje u Carigradu, otvoreno 1890. godine.
Najveće zvono kelije nalazi se u zvoniku manastira Hilandara.
IZVOR: https://www.instagram.com/p/DC08NAssEdj/
Хиландарска келија Св. Јована Златоустог
Смештена је северозападно од центра Кареје – на нешто више од километра удаљености.
Била је изразито активна до пре стотинак година. Бројала је око сто руских келиота.
Првобитно је основана у 11. веку заједно са Хиландаром – о чему сведочи натпис на камену, пронађен приликом ископавања старе цркве.
Данашње здање, нажалост опустело и урушено, изградили су руски монаси у 19. веку. Градња великог храма отпочела је 1888. године, док је освећење изврешено шест година касније.
Освећењу је требало да присуствује и тадашњи српски Митрополит Михаило, међутим био је спречен, услед чега шаље писмо извињења. Ипак, он ће касније посетити келију, приликом боравка на Светој Гори.
Иначе, монаси ове келије касније прелазе у Србију, односно у манастир Високи Дечани – у првој половини 20. века, иницијативом Митрополита Михаила.
Некада су се овде налазиле штампарија, пошта и банка. Постоји књига, у издаваштву келије из 1913. године, која сведочи о бројности светогорских монаха. Срба је тада било 150 на Светој Гори.
Такође, била је позната и по иконописачкој делатности – поједина иконографска остварења ове келије чувају се унутар саборног Храма манастира Хиландара.
Имала је подворје у Цариграду, отворено 1890. године.
Највеће звоно келије налази се у звонику манастира Хиландара.
