Asistent u stručnom štabu vaterpolo reprezentacije Srbije, Stefan Ćirić, ističe da je prvi i osnovni cilj Delfina plasman na OI u Parizu. Pored plasmana na OI, cilj naših vaterpolista je povratak na pobednicko postolje. Ćira predvodi francuski Nojsi la Sek. Treneru Ćiriću društvo u Francuskoj prave srpski reprezentativac Viktor Rašović, hrvatski reprezentativac i starosedelac u Parizu Antonio Petković. Da se Francuzi ozbiljno pripremaju, da ojačaju svoj vaterpolo, za OI u Parizu 2024. godine, pokazuje i nekadašnji odlazak Andrije Prlainovića u Marselj.

1.Da li ste svojevremeno  trenirali još neki sport i koji?

“U jednom veoma kratkom periodu paralelno sam trenirao fudbal i vaterpolo, ali pobedu je odneo sport u bazenu”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Vaterpolo uzor bio mi je bio Vladimir Vujasinović, a ‘navijacki’ Saša Ilić.

 3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Naravno, Partizan”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Na reprezentativnom polju finale sa Olimpijskih igara u Riju kada smo osvojili zlato posle pobede nad Hrvatskom. Takođe, polufinale OI u Tokiju protiv Španije. Najveca energija i emocija koju sam doziveo na sportskom borilištu. Sećam se pobede nad Zvezdom u sezoni 2017/18. godine, mislim da je bilo 11:8 za Partizan kada smo postali šampioni. Interesantno, primili smo samo jednu platu”. 

5. Životni i sportski moto?

“Rad jednako rezultat”.

Strahinja Rašović: Rado se setim polufinala sa Španijom na OI

Strahinja Rašović (Beograd, 9. mart 1992. godine) je srpski vaterpolista. U leto 2023. godine prešao je u mađarski Vašaš. Igrao je ranije za Crvenu zvezdu, Novi Beograd, Barselonetu…Debitovao je za reprezentaciju Srbije 27. marta 2013. godine  u pobedi nad Španijom u okviru Svetske lige. Osvojio je, sa reprezentacijom Srbije, na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, zlatnu medalju. Bio je najbolji strelac vaterpolo turnira na Svetskom prvenstvu u Fukuoki 2023, na kome je Srbija zauzela četvrto mesto. Postigao je 25 golova. Pre više od deceniju i po, tačnije 2006. godine, kao četrnaestogodišnji dečak, skupljao je lopte na EP u vaterpolu, na tašmajdanskom bazenu. Između dva meča, zajedno sa ostalim drugovima se igrao baš u tom bazenu u kome  su bitke vodili veliki vaterpolo igrači. U to vreme ni sanjao nije da će za nekoliko  godina činiti deo pobedničkog vaterpolo tima Srbije, i to baš na evropskom prvenstvu u Beogradu. Sa VK“Crvena zvezda“ osvojio je brojne trofeje.

Da li ste trenirali još neki sport osim vaterpola i koji?

Rašović: „Nisam, od samog početka trenirao sam jedino vaterpolo“.

Ko je bio Vaš sportski uzor?

Rašović: „To se stalno menjalo, bilo ih je mnogo pa ne bih da nekoga izostavim“.

Koji klub nosite u navijačkom srcu?

Rašović: „U mom srcu su Beograd, Zvezda, Juventus, Barselona“.

Sportski događaj kog se rado sećate?

Rašović: „Najveći broj sportskih događaja kojih se sećam su vezani za vaterpolo. Međutim, izdvojiću jedan fudbalski događaj koga se uvek rado setim, a to je utakmica za plasman u finale Lige šampiona između Barselone i londonskog Čelzija. Gol u 90. minutu je bio fantastičan i Barsa je otišla u finale. Pamtim i kada je Drogba u 90. minutu dao gol Bajernu. Tada sam se baš obradovao. Kada je vaterpolo u pitanju pamtim Olimpijske igre, polufinale sa Španijom“.

Životni i sportski moto?

Rašović: „Uvek može bolje, nikada se ne predati. To su dve stvari koje su mi uvek u glavi. Međutim, nemam određeni moto, životni kredo zavisi od situacije do situacije“.

Đurđe Mečanin

Foto: S. Žurnal/ Vaterpolo vesti